Dve pesme Radivoja Šajtinca i komentar B. Tomaševića

(Jedna ne tako stara)

LUDILO JE  AUTOBIOGRAFSKA  KALKULACIJA

Jer nikad nisi bio bliži dvojniku
Dvojniku koji je hrabriji i razgovetniji
i koji ti je predvideo
to prerušavanje u baraku
znao je tvoju slabost
neblagovremenog i svakog drugog nesnalaženja
u  umnoženom iskušenju
tebi je uvek bila bliska jednina
krošnjasti samac na preseku letnjih puteva
kolac na ledini,
stablo bez okoline, granje u izdašnoj praznini visine
providni nanos vetra
drvo osuđeno na zamisao,
neizvesno  nadimanje metafore

zato,skloni se,
zaćuti kad stignu deca
pozna narav i mlada ljutnja
nisu mir, nisu oslonac
tvoje baračko stanje
prinudni samoizbor, drži crve na okupu
čuva labave čvorove,
drhtanje i otresa gnezda
ali, to je umišljeno  obnavljanje,
domovi sad su različiti
samo je tebi svaki znak pomak
tvoj se barački oklop
sasvim udaljuo i od poljskih miševa
i od ruskih pesnika
uskoro  će se pokazati godovi
svaka laž do gole kože

*

(I jedna od juče)


VELIKE REČI

Kao ostavština, lek i zaveštanje
Kupola do travke, nebo do mrve
Bezvredno i bezbojno u istom otkosu pogleda
Sjajni rosni otrov,slepog hodača potomak
Sleđeni u istoj pesmi-skraćenici
Sad se proždiru u redosledu
Kivan je svaki vinovnik
Svaki znak
A s jedne strane božanstva
A s jedne strane putnici
Vrelina nepokretnih sazvežđa
Nevidljiv putokaz sjaj i užina
A Bog kasni i trava vene,
Niknuće meka bodlja iz hladnog uha
Želja  će se niz nesanicu raspasti
Govor će biti samo   zaštitna šupljina
Jer sve,inače, tone i tone

A kad bi se s progutanim jezikom
Nastavio ovaj put
Zaronilo,sabio veliki dah
Sve one uopštene poruke i poštapalice
Peskom bi se prekrile ko neprovidni mehurovi
I izvirio bi iz njih
Svetli iver,mrtvi svitac,

Onaj pogledu trun spoticanja
I poruke bi se dohvatile s plućnog podnožja

Više  se ne,zavaravati
Da se disanje može  zamisliti,da išta  s usana  nemo silazi
Da je telo do tančina od   saopštenja
Da se glas svačim opravdava
Da  išta znak  dokazuje
I govor s pustog mesta

(Iz rukopisa  Z L O     C V E Ć A :  Poezija jednog klovna apsoluta)

1 Comment

  1. 0VDE SAM SKORO SASVIM SAM uz tri oskudna citata*

    Ne volim filozofiju,ne volim fikciju kao falsifikovanu apodikciju
    Spram slobode i kreativne reverberacije metafore svaki sistem je redukcija
    I logičko primoravanje.
    Ne volim folozofiju i ne verujem joj ni kad zbori o Početku ni kad prosudjuje o
    Kraju.Neiskrena i neuzbudljiva je njena aureferencijalnost.
    Nekoliko filozofa svoju povremenu ubedljivost duguje samo svojoj frustraciji
    spram Poezije pa i pesnika
    Poezija i folozofija ta slavno prenebregnuta nesusretnost odnela je brojne žrtve.
    Nažalost, gubitnici je nisu svesni, ni fenomenološki ,ni istorijski.
    Proverite,ako smete, ko je zapisao .Poeziju su pokušali da unište,
    Platon,hrišanstvo i Seneka(?!)
    Nezamisliva mi je svaka instrumentalizacija dijaloga,predestinacija metoda,
    isključivost logičkih analogija.

    Kruna literature je poezija.Poezija je njen kraj i poslednje izbavljenje.To je
    najsublimnija aktivnost ljudskog uma.To je dostignuće krajnje lepote i nenametljivosti.Prozni pisci mogu samo da se poklone kad kraj njih prolaze pesnici.
    Somerset Mom

    Pobediti sofizam života
    Boško Tomašević

    ________________________________

    * Dragi i mudri Miroslave,
    ohrabren svime što cinis na oslobadjanju i demistifiksciji saljem Ti ovaj zapis a Ti proceni
    pozdrav Tebi i bratu
    r s

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s