Из књижевних прилога пристиглих крајем августа 2012.

Оним редом како су стизали!

________________________________
ЗОРАН М. МАНДИЋ

За НЦП

ПУТОВАЊЕ

Сањао како путујем
Последњи поглед
обасјавао је Сунце
Довољно светла за пут
кроз плаву таму
рекох себи пре
раскрснице између
Раја и Пакла
А тамо на том месту
велика непровидна врата и
никог на улазу
Да ли скренути лево или
десно питао сам се у себи
пре него што сам закуцао
Чему страх од грешке
Врата су се без шкрипе
отворила
Ушао сам
Срце је једини сведок да је
све остало тајна
Највећа тајна о ситницама
због којих у животу
неразумно верујемо да је
опростив сваки грех
И не праштамо их себи док не
онемоћамо

ПОУКЕ

На обали Каспијског мора
слушао сам мудрог старца
Хазумураха
– Ако ти неко поклони
тело не значи
да те је купио душом –
Старчево тело одавно је
почело да грца у променама
сужавања и гулења људске
Коже
Враћајући му се у малим
насловима успевао сам да чујем и
глас мајке док је говорила да на
човеку све стари осим имена и очију
Њена забринутост се није
односила на њено и моје тело
Знала је да душа брине о телу
ако јој поверавамо сумњу
зебњу и стрепњу ако не
паничимо пред лицем сечива док
расеца страх од свега што
постоји у вечној непостојаности у
праху понављања телесног пепела
Зато још увек верујем да су великој
несрећи кумовали фалсификатори
апостолских казивања као што су
Несрећа и опонашање нечије песме
Хазумурах почесто навраћа у моје снове
привлачи га мирис маслињака из
тестамента моје мајке и
прозор косог погледа мог
брата Душана на јади повампиреног
материјалистичког света
______________________________________    ИГОР РЕМС    МОЈ СЛИКАР


Из девичанске белине платна графитом
Извлачиш моја тешка бедра У даху сам Риба
Пуноће Осмехом ми плови јеванђељска икра
Покретима привремене потпуности назначиш
Грех густ као тајна етруске тишине
Снажне руке обавијају усред рањивог јутра
Зачету белину жедног ми трбуха У кругове се плету
Гнезде две голубице снежне отекле од зрелог меда
Безгласна у питомости давања кожа поприма боју
Лета Мирисима отвара се дивља оскоруша
Додирнута циметним акварелом свитања
Караванима прстију низ кичму отвараш језера
Бездан Грлатог лабуда нек окруне бисером
Звезде пред нежно потонуће
 

(Стихове овог песника публиковали смо пре изевсног времена на адреси http://znakprepoznavanja.wordpress.com/2012/04/23/%D0%B4%D1%83%D0%BD%D0%B0%D0%B2-%D0%BF%D1%83%D0%BF%D0%B0%D0%BA-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0-%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%B0-%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D1%87%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%B7%D0%B0%D0%B3%D0%BE/  )

 ____________________________________  ШАЈТИНАЦ

( Pesma koju ni jedna novina ,ni casopis nisu smeli da objave! )
 
NJIMA NE SMETE NIŠTA


Vašeg vladarskog drhtanja
Oni su smradni prinčevi
Oni vas uče slozi
Oni slave sabijanje i pribijanje
Kožom uz  kožu, škrgit uz škrgut
Prdež uz prdeš
Prkosno ponosna mračna a kapela
Besna intonacija smradnih i bezubih molitvi
Veza između mošnica i usklika
Luk od pljuvačke do glasnih vokala

Hor velike nužde u velikim pojmovima
silovito bespogovornoduhovito
višeglasje u pretećoj,stadionskoj
maspesmuštini
zečevi slonovskih genitalija,
slonovi  crevnog sotone,
sindikat dnevnik jurišnika na večno
sudije, oratori,sluge i  ponavljači
gluvi autori ohrabrujućih besmislica
utišetilji različite sirotinje
horde u tesnom predelu,slap pljuvačnog sliva
niz tribinsku kaskadu
strane sveta podeljene na zloslutne koncentrate
podivljali sutonski papučari,nedeljni prebirači krompira
dasađujući na roditeljskim sastancima,aktivisti
sranja modernisti,ubedljivi odgajivači praznine
zamagljeni pred ogledalom, zapaljivi pred semaforom
bespogovorni,uzvišeni iz grlenih fekalija
filozofi-seratori,mutant – fenomenolozi
stipendirane zvezde guzne pomrčine
ikone iz krvavih ispljuvaka
radost i dika svesnih beskućnika
kadri da ne vide, spremni da ne čuju
voljnih da gaze   zaslužnim  zabranom
sve naš do mojega, sve moj do našega
svaka vaška naška, svaka gnjida strasna
nevidljivi od pripadnosti,
nerazgovetni od namernosti
s transparentnim tamponima većim od barjaka
himne,grba ,Sinoda i Predsedništva
za Njih narod igra
Njihov Gospod sudi

ШАЈТИНАЦ, Радивој

1 Comment

  1. Август 30, 2012: Radivoj Sajtinac : М. Л.
    19.45

    Miroslave svaka cast,jedino sazvezdje koje sija u ovom mraku su Tvoje
    ZAVETINE
    Zelim da Ti zdravlje izdrzi tu mudrost, misiju,predanost i kristalnu savest
    Pozdravlja Te iz suncem, spaljenog Banata
    Tvoj oporavljeni saradnik Radivoj Sajtinac

    P S
    Naravno, dacu sve od sebe da ne preteram i dokazem da je oporavak zahvatio i tastinu.
    Srdscni pozdrav i bratu Aleksandru,

    *
    Хвала!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s