Новогодишње акције, снижење цена књига и часописа

**************************** Широк избор дигиталних издања Мирослав Лукић МЕСЕЧЕВА СВАДБА роман, прво, пилот-издање Београд, Заветине, 1999. ЦД, 250, 00 дин. Мирослав Лукић МЕСЕЧЕВА СВАДБА роман Друго прерађено, допуњено издање 15. књ, опуса УМЕТНОСТ МАХАГОНИЈА Септембар – октобар 2002, ЦД, 260,00 дин.

Мирослав Лукић СТУДИЈА О НАМЕТНОМ ВЕКУ Четири есеја о битном ЗАВЕТИНЕ:Ми, Београд, 2003. 108 стр.21 цм. Библиофилско издање. 2 примерка Цена по примерку 10.000,00 дин. – Цена дигиталног издања, које је у свему адекватно штампаној, библиофилској верзији 220,00 дин.

Мирослав Лукић, БЕЛА АНТОЛОГИЈА Одабране песме и недовољно позната лирика из романа и других Лукићевих књига, листова и часописа, прво издање, Институт за поезију ( у оснивању) : Заветине, Београд, 2001, ЦД, 170,00 дин.

Aleksandar Lukic IN THE VALLEY OF WALLS, CD (Александар Лукић У ДОЛИНИ ЗИДОВА) 6 EURA + пошт. трошкови

*

Антологија ФЕНИКС Антологија српске поезије 20. века (најужи избор). Београд, септембар 2006. -116 стр. Формат:28 х 10

„Написао сам у првом издању да је Антологија ФЕНИКС можда и сувише строга књига, сувише сужен избор, али само на први поглед.“ (Аутор) Нудимо дигитално издање ове књиге на ЦД по веома популарној цени. Цена: 240, 00 дин.

Акција ВЕЧИТИ ЧУДЕСНИ КОРЕНОВИ / Мирослав Лукић

Цена првог дигиталног издања Сабраних Дела Мирослава Лукића 80 ЕУРА (динарска противредност) плус поштански трошкови за поручиоце из Европе, Америке, Азије и Аустралије.Поручилац добија уз ЦД ВЕЧИТИ ЧУДЕСНИ КОРЕНОВИ -ДЕЛА М. Лукића поклон књигу и поклон филм „Заветина“ по избору Едиције ЗАВЕТИНЕ.

Препорука издавача, тј. Александра Лукића (одломак из књиге „Између митарења чудовишта и уметности будућности“) : Лукићев песнички опус је ризница, добро осигурана и утврђена. Не могу је опљачкати варвари и разбојници; то је одбрана песништва и истовремено испуњавање дужности песника с краја 19. и 20. века, дужности које они нису у потпуности испунили: омогућавање високе културе стварањем база у родном језику и иживљвањем најзначајнијих и врховних чежњи. То што је створио, то је поклон будућим нараштајима. Јер, Лукић је истовремено и савременији но ико, и смелији и поноснији него други песници и тврдо иде са временом и није у његовом запећку. Он је и довољно модеран, и за Европу и за свет, јер је у читав свој рад уложио много напора, тешког понирања и благодарне екстазе, али је истовремено и древан.

…Књижевни часопис ЗАВЕТИНЕ + АКЦИЈА Бр. 8-9, јануар – мај 2015, папирно издање 219,00 дин Бр. 8-9, јануар – мај 2015, ЦД 210,00 дин

Бр. 6-7, октобар – децембар 2014, папирно издање 299,00 дин Бр. 6-7, октобар – децембар 2014, ЦД 210,00 дин

Бр. 5, септембар 2014, папирно издање 299,00 дин Бр. 5, септембар 2014, ЦД 210,00 дин

НАПОМЕНА: Најновија издања, књиге и часописе, шаљемо после уплате на ПосТнеТ упутници – моб. Тел. + 381 65 3006950. Поручиоци изван Србије плаћају трошкове поштарине. Новац шаљу преко Western Union-а на адресу: Мирослав Лукић, 180 309 Београд, ул. Сердар Јанка Вукотића 1/13 (молимо да нам пошиљаоци напишу у електронској поруци, miroslav7275@gmail.com, и број – Control number). Штампане ствари (књиге, часописе, и сл. ), шаљемо као тисковину због мањих трошкова слања. Могућ је договор око личног преузимања.

******************************************************

Advertisements

„Пре­ја­ка је сло­бо­да не­зна­ла­штва, пре­јак за­мах нео­д­го­вор­но­сти”, оштро про­те­сту­је М. Да­ној­лић

КУЛТУРА О (не)писмености српске нације / Драган Стојановић

У два-три на­пи­са об­ја­вље­на у овој ру­бри­ци из пе­ра ком­пе­тент­них по­зна­ва­ла­ца про­бле­ма­ти­ке те­ма је пи­сме­ност, од­но­сно не­пи­сме­ност код нас. Ауто­ри су скеп­тич­ни у по­гле­ду да­љег уна­пре­ђе­ња, па чак и одр­жа­ња са­да­шњег ни­воа пи­сме­но­сти срп­ског на­ро­да. Љу­ди се из­гле­да ми­ре са не­пи­сме­но­шћу, као и уоп­ште са не­кул­ту­ром као ду­хов­ним ста­њем код нас. На сва­ком ко­ра­ку чо­век је су­о­чен са при­ме­ри­ма ја­ва­шлу­ка, не­бри­ге, не­ма­ра, те ба­ха­то­сти у по­на­ша­њу и дру­гих зна­ко­ва мен­тал­не де­пре­си­је, асо­ци­јал­но­сти, мо­рал­ног им­бе­ци­ли­зма итд. Ни у је­зи­ку се не оче­ку­је ни­шта бо­љи од­нос пре­ма ре­ду и ра­ди­но­сти.

„Не­пи­сме­ност и по­лу­пи­сме­ност” – упо­зо­ра­ва проф. В. Бр­бо­рић – „да­нас је ви­ше не­го очи­глед­на, али је све ма­ње оних ко­ји­ма то сме­та.“ На пр­ви по­глед чуд­но је да на­род са нај­лак­шим пра­во­пи­сом на све­ту има те­шко­ћа са пи­сме­но­шћу. Је­дан од за­кљу­ча­ка био би – и је­сте у тек­сто­ви­ма о ко­ји­ма је реч – да је на­ше школ­ство та­ко сла­бо и не­у­ре­ђе­но да по­ла­зни­ци не до­би­ја­ју ни­ка­ква ква­ли­тет­на зна­ња, па ни она ко­ја се ти­чу еле­мен­тар­не пи­сме­но­сти. Бр­бо­ри­ће­ва ис­тра­жи­ва­ња, на­жа­лост, не­по­бит­но по­ка­зу­ју да школ­ски си­стем и ни­је да­ле­ко од ово­га што ус­твр­ди­смо. Учи­те­љи, па чак и на­став­ни­ци је­зи­ка, ни­су до­вољ­но до­бро обра­зо­ва­ни за ду­жно­сти ко­је оба­вља­ју. У си­ту­а­ци­ји ка­да се са ку­пље­ном ди­пло­мом и до­брим ве­за­ма си­гур­ни­је до­би­ја ме­сто у шко­ли не­го са до­брим пре­по­ру­ка­ма про­фе­со­ра сим­бо­ли­зо­ва­ним у оце­на­ма у ин­дек­су – ни­ка­кав се бо­љи­так не мо­же оче­ки­ва­ти ни у ско­рој бу­дућ­но­сти.

„Ве­ћи­на љу­ди” – пи­ше проф. Р. Дра­ги­ће­вић – „же­ли да се из­ра­жа­ва у скла­ду са нор­мом ма­тер­њег је­зи­ка, јер је не­го­ван је­зич­ки из­раз од­у­век био огле­да­ло обра­зо­ва­но­сти и пре­сти­жа.“ И да­ље: „Љу­ди се тру­де да уна­пре­ђу­ју сво­ју је­зич­ку кул­ту­ру и тај про­цес се на­ста­вља и на­кон за­вр­ше­ног шко­ло­ва­ња. Ни­ко од нас ни­је до­вољ­но је­зич­ки обра­зо­ван да не би мо­гао и да­ље ра­ди­ти на уна­пре­ђи­ва­њу сво­је је­зич­ке кул­ту­ре, јер је са­вр­шен је­зич­ки из­раз не­до­сти­жни иде­ал.“ Сва­ка­ко, шко­ла је са­мо је­дан од об­ли­ка сти­ца­ња зна­ња и спо­соб­но­сти људ­ских. Ни­су уза­луд ста­ри­ји гра­ма­ти­ча­ри пре­по­ру­чи­ва­ли да се чи­та­ју до­бра књи­жев­на де­ла, јер је у њи­ма, сем сли­ке жи­во­та, са­др­жан и нај­у­зор­ни­ји је­зик сва­ког на­ро­да. Онај ко­га при­вла­чи и уз­бу­ђу­је књи­жев­ност, не мо­же про­ћи ни ми­мо је­зи­ка ко­јим је она пи­са­на. Та­ко се сти­че и (што би ре­кли ста­ри) „угла­ђа­ва” и је­зик по­је­дин­ца.

Но ва­ља се се­ти­ти да ни­су сви скло­ни чи­та­њу и слу­ша­њу ле­пе ре­чи, ни­ти их за­ни­ма да се упо­зна­ју са ви­шим об­ли­ци­ма би­ло прак­тич­ног би­ло ду­хов­ног жи­во­та. Та­кви по­је­дин­ци вр­ло ра­до по­се­жу за кри­ти­ком и не­ги­ра­њем све­га што је из­над њи­хо­вог сто­ма­ка. Кул­ту­ра, чак и у нај­е­ле­мен­тар­ни­јим ви­до­ви­ма, њи­ма је стра­на. Леп ма­нир и из­раз ни­је им до­вољ­но јак да по­ни­зе са­го­вор­ни­ка или уз­диг­ну се­бе, да да­ју из­ра­за за­до­вољ­ству због си­то­сти и ви­со­ког на­по­на те­ле­сне сна­ге. Угла­ђен го­вор до­жи­вља­ва­ју као сла­бост, а до­те­ран на­чин пи­са­ња – као не­по­треб­но ро­бо­ва­ње дог­ми. „Мно­го ко­ри­сни­ка дру­штве­них мре­жа” – опо­ми­ње Р. Мар­ко­вић – „не­ма ни еле­мен­тар­ну је­зич­ку кул­ту­ру. Уме­сто да се по­тру­де да је стек­ну или уна­пре­де, они се за­ла­жу за пра­ва не­пи­сме­них…“

„Пре­ја­ка је сло­бо­да не­зна­ла­штва, пре­јак за­мах нео­д­го­вор­но­сти”, оштро про­те­сту­је М. Да­ној­лић. „На­уч­не и про­свет­не уста­но­ве по­вла­че се пред не­зна­ли­ца­ма или су па­ле под њи­хо­ву власт.“ И не са­мо то, не­го је не­зна­лач­ка и иг­но­рант­ска ру­ка по­се­гла да ин­сти­ту­ци­о­нал­но уни­шти шко­лу и на­у­ку, ба­цив­ши је под оп­шти ки­шо­бран ко­руп­ци­је и не­по­ти­зма. Док ми ја­ди­ку­је­мо над суд­би­ном на­у­ке и кул­ту­ре, на­уч­не и про­свет­не уста­но­ве пу­не се не­спо­соб­ни­ма и не­до­у­че­ни­ма, ко­ји све ви­ше ди­жу гла­ву и пре­у­зи­ма­ју власт (По­зна­јем ди­рек­то­ра шко­ле ко­ји исме­ва за­кон про­да­ју­ћи рад­на ме­ста у сво­јој шко­ли за до­бре па­ре, и чак по­ма­жу­ћи пла­ти­ша­ма да ку­пе ди­пло­ме. По­зна­јем мла­дог чо­ве­ка, на дру­гој стра­ни, ко­ји се за­ре­као да ће сте­ћи ди­пло­му не про­чи­тав­ши ни је­дан је­ди­ни ред из про­пи­са­не струч­не ли­те­ра­ту­ре, ни­ти по­се­тив­ши и је­дан час пре­да­ва­ња.)

Шта у та­квим при­ли­ка­ма ва­ља да чи­ни не­ка­да ви­ђен, а да­нас по­ни­жен и на мар­ги­не са­те­ран гра­ма­ти­чар и је­зич­ки нор­ма­ти­ви­ста? Да ли да се пре­да и да чи­сто фор­мал­но, ло­ве­ћи хо­но­ра­ре, „про­пи­су­је” пи­шу­ћи не­ком­пен­тент­не уџ­бе­ни­ке је­зи­ка и ком­пли­ко­ва­не и не­чи­тљи­ве пра­во­пи­сне при­руч­ни­ке – ка­кви ко­ла­ју по књи­жа­ра­ма и пу­не и она­ко пре­пу­не деч­је тор­бе па­пи­ри­ма ко­је ма­ли­ша­ни, при­ти­сну­ти де­се­ти­на­ма ки­ло­гра­ма па­пи­ра, че­сти­то и не гле­да­ју – нај­ви­ше за­то што им се не ну­де у ко­ли­чи­на­ма ко­је је мо­гу­ће са­вла­да­ти?

Оно што нај­хит­ни­је ва­ља учи­ни­ти је­сте кон­ци­пи­ра­ти про­гра­ме и из­ра­ди­ти уџ­бе­ни­ке и при­руч­ни­ке ко­ји при­сто­је љу­ди­ма, а не ди­но­са­у­ру­си­ма…

Ов­де на пр­вом ме­сту ми­слим на пра­во­пис, ко­ји за са­да на не­ко­ли­ко сто­ти­на стра­ни­ца ну­ди хи­ља­де пра­ви­ла ко­је ни­ко жив не мо­же, а ни­ко па­ме­тан не­ће да учи на­па­мет. Ва­ља се да­кле са ди­но­са­у­ру­ског вра­ти­ти на пра­во­пис нај­лак­ши на све­ту, ка­ко га је за­ми­слио и у на­сле­ђе оста­вио ге­ни­јал­ни Вук, а ко­ји су бу­квал­но упро­па­сти­ли „уче­ни” про­фе­со­ри утр­ку­ју­ћи се ко ће се сна­жни­је на­мет­ну­ти све­ту сво­јим го­ле­мим „зна­њем”.

Про­фе­сор Фи­ло­ло­шког фа­кул­те­та Уни­вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ду (у пен­зи­ји)

Др Ра­до­је Си­мић
објављено: 11.11.2015.

__________________
ПОСЛЕДЊИ КОМЕНТАРИ

Milan R | 11/11/2015 16:17

Prof. Simić lamentira i …ništa. Bilo bi ispravnije da je naveo činjenice dobro poznate iz društvenih istraživanja: u stabilnim i materijalno bogatim društvima viši je stupanj pismenosti; u nizu zemalja jezik i njegovo poznavanje staleška je oznaka, pa je to i preduvjet za društveni napredak u javnom životu; jezik se uči i obogaćuje u školi i kasnije, a ne bubanjem pravopisnih pravila- dakle, mijenjati školske programe i ponuditi zanimljiviju i uzbudljiviju lektiru. Opća razina naobrazbe je ključna: nije isto kad zemlja ima oko 50% stanovništva s visokom ili višom školom (Japan, Koreja, Rusija, Danska,.), ili svega 10%. U EU, koji mnogi proklinju, čita se oko pet puta više nego u balkanskim zabitima. I to ne samo, ili pretežno, beletristika- pismenost se stječe isto, pa i više, čitanjem popularne znanosti, psihologije, političkih djela, filozofije, antropologije… Odrasli ljudi čitaju Eliadea, Junga, Kissingera, Noltea, Barzuna, Berdjajeva,Le Goffa..sve dostupno u prijevodu.
= извор: Политика

Нова књига песама. Милоје Дончић: ЗАДАХ СЈАЈА

Библиотека МОБАРОВ
Поезија. Есеј. Проза
Поезија I,
Александар Лукић ПСОВКА
Књига 1
720,00 дин

Зоран М. Мандић Србија у дубоким водама
Књига 2
720,00 дин

ZADAH SJAJA KORICA
Милоје Дончић Задах сјаја
Књига 4
720,00 дин
========================
CIP – Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
821.163.41-1
ДОНЧИЋ, Милоје, 1963-
Задах сјаја / Милоје Дончић. – 1. штампано изд.
– Београд : Заветине: ми, 2015 (Ниш : Наис-Принт). –
52 стр. ; 21 cm. – (Библиотека Мобаров : поезија, есеј,
проза. Поезија 1 ; књ. 4)
Тираж 500. – Белешка о писцу: стр. 51-52.
ISBN 978-86-82255-15-4
COBISS.SR-ID 217977100
===========================
Дончићева књига песама ускоро излази из штампе.
Неколико песама из најновије књиге Задах сјаја:

КУПУСИЈАДА У ДВОРИШТУ НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ

Комисији за откуп књига
Певац са крестом од папира на прагу димнице
Диригент и канта еурокрема
Оркестар страха свира
Теретна вага у дворишту
Звецкају тегови глобалног укуса
Ђинђувар-врабац и зунзара
надлећу гомилу подобног купуса

НЕВРЕМЕ У ДВОРИШТУ ПОЉОПРИВРЕДНЕ ШКОЛЕ

Низ воћњак празна се котрљају кола
Плафон пао, плуг распарен два мртва вуку вола
Изметрена стабла шљивика у дворишту школе
Надзорник мери наставничког већа обим и висину
Облак-гробар потопио отпремнину
Јабука црвена са поломљене гране пада,
трула као комсомолка млада.

ФАРБАЊЕ ПОЉСКОГ НУЖНИКА

Над скорелим четкицама врелину ваздуха
мерио је стакласти икар
Зидове нужника пољског партијским бојама
фарбао је академски сликар.

СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК

Уз клавир сузни
мртви је певао власник
Ваздушну гробницу у збегу стакленим палцем
оверавао је службени гласник.

_________________________________________

НАПОМЕНА: Најновија издања, књиге и часописе, шаљемо после уплате на ПосТнеТ
упутници – моб. Тел. + 381 65 3006950.Поручиоци изван Србије плаћају трошкове поштарине. Новац шаљу преко Western Union-а на адресу: Мирослав Лукић, 180 309 Београд,
ул. Сердар Јанка Вукотића 1/13 (молимо да нам пошиљаоци кад пошаљу новац напишу
у електронској поруци, miroslav7275@gmail.com,и број – Control number).
Могућ је договор око личног преузимања. У том случају књиге и часописи се не пакују!

Европа угља, челика и крви

СУЗАВЦЕМ и воденим топовима Европа се брани од жена и деце. Све што је деценијама представљано као колосални успех човечанства, срушено је на границама Европске уније. Европа је ових недеља све друго само не оно због чега је створена.
Цео Стари континент плакао је пред језивом фотографијом мртвог Сиријца, петогодишњег Ајлана Курдија, снимљеној на турској плажи недалеко од Бодрума, а само десетак дана касније иста та Европа пендречила је његове најближе рођаке, на граници Мађарске, не дозвољавајући им да уђу у изабрану, богомдану област звану Европска унија. Британски политичар, Питер Баклич, вели да је мали Ајлан мртав зато што су његови родитељи били похлепни за добрим животом у Европи.
Шта смета тој Европи, изниклој из Шуманове декларације о челику и угљу? Боја коже ових јадника који беже од рата, беде, крвавог песка, угљанисаних тела? Можда њихова вера? Па зар Европа, уједињена, напредна, демократска… како већ саму себе зове, у темеље сопствене дичне куће није узидала одредбу о равноправности вере и нације, како год да се зову једна и друга? Али, постоји могућност да међу избеглицама из Сирије, Ирака, Либије има терориста! Заиста. А ко је створио те терористе, ко је школовао и обучавао њихове лидере, почев од Бин Ладена? Како исти данас финансирају своје покрете, своју Исламску државу? Ко од њих купује нафту? Где им живе породице?
Неки овдашњи аналитичари и медији говоре и пишу да је мађарски премијер Орбан фашиста. Ко је толико наиван па верује да Орбан ово што чини, воденим топовима и сузавцем, чини из сопствене памети, контрирајући тамо некоме у Бриселу, Берлину, Бечу? Орбан је само извршилац радова на траси. Главни инжењер седи скоро хиљаду километара даље.
Исти је случај с Хрватском, мада је та земља у оваквим питањима спецификум; Хрватска има значајна искуства и велике успехе у протеривању људи, мало теже јој иде прихват протераних. То у олујним изведбама нису увежбавали.
Чувени CNN хвали ових дана Србију и Србе, кажу да смо хуман народ, благородан, сусретљив, спреман да помогне у невољи. Дивно. А само пре двадесетак година на истом том планетарном каналу, синониму за лаж и опсену, бар кад су Срби у питању, били смо геноцидан и фашистички народ.
Тада су циљеви били други и другачији.
Показује ли нам Европа ових дана сурову истину да пуних 65 година ни педаљ није одмакла од Шуманове идеје уједињења зарад угља и челика. Нема ту места за човека. Угаљ и челик. Новац. Профит.
= извор: | Политика | Novosti.rs

СРБИЈА У ДУБОКИМ ВОДАМА – нова књига Зорана М. Мандића

Зоран М. Мандић : СРБИЈА У ДУБОКИМ ВОДАМА

предња страна корица
предња страна корица

Библиотека МОБАРОВ
Поезија. Есеј. Проза
Поезија I, Књига 2
Издавач
ЗАВЕТИНЕ: ми, Београд, ул. Сердар Јанка Вукотића 1
Главни и одговорни уредник
Мирослав Лукић
__________

Цена ове књиге је 720,00 динара.
Књиге се наручују директно од издавача
преко мобилне Књижаре писаца
или уплатом преко Post neta на моб. +381653006950.
Поручиоци изван Србије плаћају трошкове поштарине.
Новац шаљу преко Western Union-а на адресу:
Мирослав Лукић, 180 309 Београд,
ул. Сердар Јанка Вукотића 1/13
(молимо да нам пошиљаоци кад пошаљу новац напишу
у електронској поруци, miroslav7275@gmail.com,
и број – Control number).

_______________________________  АДРЕНАЛИН
Адреналин који лучи унутрашњи
Ритам времена обезнањује
Било који оптимизам који
Утамничена усамљеност у сваком човеку
Сања непрестано ничући из ниодчега
Зато је мучна свака дијагноза
Човекова о човеку
Болести су по свему само искази о
Бесмисленом несавршенству опијености
Дисањем усред нејасне пољане насељене
Мерама материјалних глупости
Људи једноставно посрћу усред појединачних
Прича о обесмишљеном смислу трајања
Такмичења и натпевавања дубоко доле где
Облаци никада не силази чак ни из
Пуке радозналости
Васељена је заједничко име за незнање
У коме су ушанчени верници и неверници
Започели међусобни рат до истребљења
Тужног ли пораза свих и јадног расипања и
Оно мало адреналина
Бог се још увек не меша да пропало
Раздвоји од упропаштеног

Песма из најновије књиге З.М. Мандића

Јуче стигли пакети са првим одштампаним примерцима књиге „Псовка“

Јуче стигли пакети са првим одштампаним примерцима песничке књиге „Псовка“ песника Александра Лукића (1957).

пакет пристигао из штампарије
пакет пристигао из штампарије

Обећали смо: Књига излази из штампе после Спасовдана 2015. године у формату а5 на 86 стр. И може се поручити и купити у претплати по повлашћеној цени од 500,00 дин. Претплата за ову књигу важи од 10. априла до 21. маја 2015. године.Уплатом преко Post neta на моб. +381653006950. Поручиоци изван Србије плаћају и трошкове поштарине.Новац шаљу преко Western Union-а на адресу:Мирослав Лукић, 180 309 Београд,ул. Сердар Јанка Вукотића 1/13.
Испунили смо обећање.

први пакети из штампарије
први пакети из штампарије

Књига је одштампана пре рока. Претплатници ускоро добијају своје примерке. Претплатни рок важи још само неколико дана – до 21. маја 2015.
Видети више: Поруџбина

Двоброј „Заветине+“ , ЦД, 8-9, јануар – мај 2015 управо одштампан

Ми смо учинилио оно што смо могли – покренули сми и публикујемо и штампано и дигитално издање „Заветина +“. Оно штампано на папиру на 20 страница великог формата кошта 299. динара – нешто мало више него подшишивање у Београду, а оно дигитално истоветно по садржају као и штампано на папиру, на ЦД-у , 210 динара, колико и мушко подшишивање. Од јануара смо увели и могућност куповине часописа преко мобилног телефона, PosTneT упутнице. Поручиоци из Србије шаљу новац на моб. број телефона уредника ( +381 65 3006950). То је вероватно најбржи начин куповине једног часописа. … Претплатници из иностранства шаљу претплату преко Western Uniona на адресу Мирослав Лукић 180 309 Београд, ул. Сердар Јанка Вукотића 1/13, Србија. Молимо да нам претплатници, чим пошаљу новац, напишу у електронској поруци (miroslav7275@gmail.com) и број Control number. Управо је одштамана дигитална верзија часописа (ЦД) двоброја 8-9/ 2015.

ЦД
ЦД „Заветине+“, бр. 8-9, јануар – мај 2015.

Резервишите свој примерак часописа на време! (Поручиоци из иностранства, и свих бивших југословенских република плаћају и поштарину!!) Истекао је рок за годишњу претплату на часопис „ЗАВЕТИНЕ+“ .

ПС. – Они који   су закаснели да се претплате, или из неких својих разлога желе и старе бројеве овог часописа, могу да их поруче по нешто нижој цени и уз поклон нултог броја. Позовите нас, или нам пишите, договорићемо се!

„Псовка“ : нова песничка књига Александра Лукића, мај 2015.

 

корица књиге
корица књиге
Библиотека МОБАРОВ, нова или основна библиотека  "Заветина"
Библиотека МОБАРОВ, нова или основна библиотека „Заветина“

Прва књига, која излази у овој бивлиотеци из штампе до краја маја је збирка песама  српског песника Александра Лукића, који живи и ради у Пожаревцу Александар Лукић ПСОВКА Библиотека МОБАРОВ Поезија. Есеј. Проза Поезија I, Књига 1 Издавач ЗАВЕТИНЕ: ми, Београд, ул. Сердар Јанка Вукотића 1 Главни и одговорни уредник Мирослав Лукић Оперативни уредник Димитрије Лукић Прво штампано издање, мај 2015. Тираж: 500 примерака Припрема за штампу „Поповић и синови“, Пожаревац Штампа „Ситограф РМ“, Змај Јовина 71, Пожаревац Цена ове књиге је 720,00 динара. Можете је наручити директно од издавача преко мобилне Књижаре писаца https://krmikovac.wordpress.com/ или Уплатом преко Post neta на моб. +381653006950. Поручиоци изван Србије плаћају и трошкове поштарине. Новац шаљу преко Western Union-а на адресу: Мирослав Лукић, 180 309 Београд, ул. Сердар Јанка Вукотића 1/13 (молимо да нам пошиљаоци чим пошаљу новац напишу у електронској поруци, miroslav7275@gmail.com, и број – control number).
Александар Лукић
ПСОВКА
Библиотека МОБАРОВ
Поезија. Есеј. Проза
Поезија I, Књига 1
Издавач
ЗАВЕТИНЕ: ми, Београд, ул. Сердар Јанка Вукотића 1
Главни и одговорни уредник
Мирослав Лукић
Оперативни уредник
Димитрије Лукић
Прво штампано издање, мај 2015.
Тираж: 500 примерака
Припрема за штампу
„Поповић и синови“, Пожаревац
Штампа
„Ситограф РМ“, Змај Јовина 71, Пожаревац ———————
Цена ове књиге је 720,00 динара.
Можете је наручити директно од издавача
преко мобилне Књижаре писаца

 

 

SINAITICUS 

Безвредне менице – свежњи

папира задављени канапом

у фиоци писаћег стола.

Бледо мастило – породични потпис.

Утваре генерација од – до: Бог свети зна.

Рачун ненаплативих потраживања.

Век чамотиње чуван у фиоци стола

стварни власник меница – самоћа.

Кад сам стао упознавати лице и наличје

зајмова: проби ватра од зиме, од пролећа

из њих крволипти пламен давнашњих дугова.

Варљиви март током дана мешаше годишња доба:

киша, сунце, канонада бабиних јарчића, ругоба.

Бледо сићушно сунце слабашним зрацима,

нејаким зрацима попут снаге једногодишњег

детета, сврати кроз прозор, проби разбојник

не чинећи штету велику, уобичајену за лоповима,

осветли унутрашњост фиоке, стиже да види

а да заузврат не узме ништа.

Духови предака беху то у сечивима светлости

на пропутовању: век безбожништва – кркља.

Менице напуштене у светој тишини трепере –

менице које гледам са сетом данас чекају расправу

о заоставштини архива. Наш Codex Sinaiticus

– страва.

Захуктали свет напољу изводи представу

под сунцем, мимо сунца. Спољашњи свет,

акварел. Породично благо скупљено у

историју непопуларних трагедија нуди

слепу веру предности безготовинског плаћања.

Пупољак у вечитом оклевању

чека да букне пламеном из себе.

  •  Песма са краја ове  најновије књиге А. Лукића, Стр. 79 -80    – У ову Лукићеву књигу  ушле су песме настале последњих година. Књига се  штампа као прва у „Библиотеци МОБАРОВ“ – основној библиотеци „Заветина“ (посвећеној пре свега најугроженијим књижевним жанровима: поезији, есеју, неукалупљивој прози….)  Цена 720,00 дин. Уплатом преко Post neta на моб. +381653006950. Поручиоци изван Србије плаћају и трошкове поштарине.Новац шаљу преко Western Union-а на адресу:Мирослав Лукић, 180 309 Београд,ул. Сердар Јанка Вукотића 1/13(молимо да нам пошиљаоци чим пошаљу новац напишуу електронској поруци, miroslav7275@gmail.com,и број – Control number).
Featured post

Kао бајате торте

ПОВРЕМЕНЕ навале на културу не заобилазе ни књижевност, кад год су на сцени попусти, јефтини примерци уз дневну штампу, али и скандали који прате писца и дело, као што је случај са актуелним романом Мишела Уелбека „Покоравање“, за који се читаоци једнако грабе у Француској, Немачкој или Србији.
Колико доступне цене врхунских књига подстичу купце, показује и „случај“ српског класика Иве Андрића који се (не)очекивано нашао на бестселер листама захваљујући јефтином а луксузном издању његових романа у једним корицама.
Хроничан недостатак новца представља само делимичан разлог за све мањи број читалаца, каже нам издавач Иван Бевц, који је и објавио ново Уелбеково дело, и додаје:
– Просечна цена књиге еквивалент је цени четири кафе у центру Београда, али не видим да се смањује број оних који испијају кафе.
Речима да су највећа књижевна признања опасна за писца, али добра за књигу, Филип Давид је недавно указао и на чињеницу да је велики мамац за читаоце и име знамените награде на насловној страни. У то се током прошле године уверио и Горан Гоцић, чији је роман „Таи“ био један од најтраженијих:
– У време кризе људи се прво одрекну својих најотменијих навика. Једна од њих је висока култура – каже Гоцић за „Новости“. – Али, оно што је опасније од осиромашених читалаца је естрадизација литературе, повлађивање публици и акутно срозавање укуса које је зла сестра кризе и иде с њом у пакету.
Он подсећа да постоје на Западу, на Истоку и код нас издавачи који имају одређену културну мисију:
– Нажалост, они се често не виде, или не довољно добро, од бескрупулозних накупаца којима је свеједно шта ваљају, само да је шарено препаковано. Они ме подсећају на трговце храном који продају отровну ракију, бајате торте и труло месо.
За садашње стање, сматра издавач и писац Ненад Шапоња, недостатак новца свакако није једини проблем.
– До књиге се, уколико се жели, код нас може доћи релативно лако. Јефтинија је и доступнија него у околним земљама, међутим, када је књига у питању, ту је можда највидљивији проблем потребе коју ствара друштво. Потреба за читањем се у нашем друштву последњих деценија све више умањује, за шта поред материјалне оскудице у великој мери кривицу сноси наш просветни и образовни систем – сматра Шапоња.

ЈУРИШАМО НА ПОПУСТЕ

– Судећи по тиражима књига, економска криза много је драматичније погодила Америку и Западну Европу него Србију. Последице пада стандарда, што се издаваштва тиче, у нас нису биле толико осетне. Издаваштво је приватизовано, у њему влада релативно здрава конкуренција, цене књига су приступачне. Комунисти су нас навикли да је висока култура доступна свима, чак бесплатна; капиталисти су нас навикли да јуришамо на попусте – каже Гоцић.

Књиге се понекад продају као бајате торте | Култура | Novosti.rs.