ПЕВАЦ: Ко му брани да оснује агенцију за пензионисање писаца?

Цитат из романа „Доктор Смрт“ / Белатукадруз

Глас јавности, четвртак 23 јануар 2003, стр. 15. Реакције на писмо Добрила Ненадића, (бившег) писца. Јерков, опет: Када би се са овим могло шалити ја бих ових дана веома озбиљно размишљао да тегиструјем агенцију за пензионисање писаца. Међутим, на списку клијенета моје оштрине нашла би се нека сасвим друга имена као што је то доста добро познато  – одговорио је  Александар Јерков, који је био један  од чланова жирија за доделу НИН-ове награде.

  Ко му брани да оснује споменуту агенцију за пензионисање писаца?  Он би у том случају, зар не, био први на списку, или међу првима? Буса се у прса како се разуме у тумачење Достојевског и Џојса, како је још у младости веровао да је Ненадић Доротејем достигао врхунац. Да је читао Фокнеров роман Док лежах на самрти, да га је пажљиво прочитао као и Доротеја, онда би увидео да Ненадића може да хвали само због делимичног пресађивања.  …

итд.  – извор: истоимени роман, издање Едиције Браничево, Пожаревац, 2003, стр. 150.

Задатак пчела и уредника, и писаца-критичара
Advertisements
Featured

Најновија обавештења „Портала Сазвежђе З“

Ова књижара, на ваздушним колосецима, доступна свима, нешто је редијзанирана и још увек је јавна.
На њој се, верујем, и надам се, нови посетиоци, и понеки стари, неће спотицати. Моћи ће да се обавесте и о најновијим издањима, али и о оним старијим. У сваком случају, понеки од старих пратилаца и читалаца веома популарних блогова или сајтова WP, као неку врсту утехе, добиће могућност да без проблема прате и читају, како овај,тако и још десетак локација на WP. Стижу наравно још увек писма и молбе да се дозволи приступ заштићеним сајтовима/блоговима Портала Сазвежђа З, на која не одговарам. Зашто ? Па већ сам о томе писао, видети детаљније страницу: Најновија обавештења „Портала Сазвежђе З“ .

Веома поштовани, драги наши посетиоци и читаоци, као што смо и најавили, да ћемо, до краја фебруара,  сукцесивно, најпретежнији део Портала Сазвежђе З – заштити, (тј.  до недавно јавне блогове/ сајтове претворити у заштићене, приватне), ето, скоро да смо тај „посао“ привели крају. Већ затвореним, данас су придодати, и ови блогови/ сајтови. Оченаш, Спектар, ЗАВЕТИНЕ+ (Људи месечеве светлости),  Трећа српска ренесанса, СУЗ, ДУХ МРТВИ ПЕСНИКА, Претеча, Фонд узајамне помоћи, КОГИТО КЛУБ – сито и решето, UERKA – Друга српска ренесанса…

Што смо могли да учинимо, учинили смо. И више од онога што је очекивано.

Овде нам можете писати, и постављати питања, на која ћемо одговарати, што је могуће краће и директније.

obavestenje,500

 

 

 

Новогодишње акције, снижење цена књига и часописа

**************************** Широк избор дигиталних издања Мирослав Лукић МЕСЕЧЕВА СВАДБА роман, прво, пилот-издање Београд, Заветине, 1999. ЦД, 250, 00 дин. Мирослав Лукић МЕСЕЧЕВА СВАДБА роман Друго прерађено, допуњено издање 15. књ, опуса УМЕТНОСТ МАХАГОНИЈА Септембар – октобар 2002, ЦД, 260,00 дин.

Мирослав Лукић СТУДИЈА О НАМЕТНОМ ВЕКУ Четири есеја о битном ЗАВЕТИНЕ:Ми, Београд, 2003. 108 стр.21 цм. Библиофилско издање. 2 примерка Цена по примерку 10.000,00 дин. – Цена дигиталног издања, које је у свему адекватно штампаној, библиофилској верзији 220,00 дин.

Мирослав Лукић, БЕЛА АНТОЛОГИЈА Одабране песме и недовољно позната лирика из романа и других Лукићевих књига, листова и часописа, прво издање, Институт за поезију ( у оснивању) : Заветине, Београд, 2001, ЦД, 170,00 дин.

Aleksandar Lukic IN THE VALLEY OF WALLS, CD (Александар Лукић У ДОЛИНИ ЗИДОВА) 6 EURA + пошт. трошкови

*

Антологија ФЕНИКС Антологија српске поезије 20. века (најужи избор). Београд, септембар 2006. -116 стр. Формат:28 х 10

„Написао сам у првом издању да је Антологија ФЕНИКС можда и сувише строга књига, сувише сужен избор, али само на први поглед.“ (Аутор) Нудимо дигитално издање ове књиге на ЦД по веома популарној цени. Цена: 240, 00 дин.

Акција ВЕЧИТИ ЧУДЕСНИ КОРЕНОВИ / Мирослав Лукић

Цена првог дигиталног издања Сабраних Дела Мирослава Лукића 80 ЕУРА (динарска противредност) плус поштански трошкови за поручиоце из Европе, Америке, Азије и Аустралије.Поручилац добија уз ЦД ВЕЧИТИ ЧУДЕСНИ КОРЕНОВИ -ДЕЛА М. Лукића поклон књигу и поклон филм „Заветина“ по избору Едиције ЗАВЕТИНЕ.

Препорука издавача, тј. Александра Лукића (одломак из књиге „Између митарења чудовишта и уметности будућности“) : Лукићев песнички опус је ризница, добро осигурана и утврђена. Не могу је опљачкати варвари и разбојници; то је одбрана песништва и истовремено испуњавање дужности песника с краја 19. и 20. века, дужности које они нису у потпуности испунили: омогућавање високе културе стварањем база у родном језику и иживљвањем најзначајнијих и врховних чежњи. То што је створио, то је поклон будућим нараштајима. Јер, Лукић је истовремено и савременији но ико, и смелији и поноснији него други песници и тврдо иде са временом и није у његовом запећку. Он је и довољно модеран, и за Европу и за свет, јер је у читав свој рад уложио много напора, тешког понирања и благодарне екстазе, али је истовремено и древан.

…Књижевни часопис ЗАВЕТИНЕ + АКЦИЈА Бр. 8-9, јануар – мај 2015, папирно издање 219,00 дин Бр. 8-9, јануар – мај 2015, ЦД 210,00 дин

Бр. 6-7, октобар – децембар 2014, папирно издање 299,00 дин Бр. 6-7, октобар – децембар 2014, ЦД 210,00 дин

Бр. 5, септембар 2014, папирно издање 299,00 дин Бр. 5, септембар 2014, ЦД 210,00 дин

НАПОМЕНА: Најновија издања, књиге и часописе, шаљемо после уплате на ПосТнеТ упутници – моб. Тел. + 381 65 3006950. Поручиоци изван Србије плаћају трошкове поштарине. Новац шаљу преко Western Union-а на адресу: Мирослав Лукић, 180 309 Београд, ул. Сердар Јанка Вукотића 1/13 (молимо да нам пошиљаоци напишу у електронској поруци, miroslav7275@gmail.com, и број – Control number). Штампане ствари (књиге, часописе, и сл. ), шаљемо као тисковину због мањих трошкова слања. Могућ је договор око личног преузимања.

******************************************************

„Пре­ја­ка је сло­бо­да не­зна­ла­штва, пре­јак за­мах нео­д­го­вор­но­сти”, оштро про­те­сту­је М. Да­ној­лић

КУЛТУРА О (не)писмености српске нације / Драган Стојановић

У два-три на­пи­са об­ја­вље­на у овој ру­бри­ци из пе­ра ком­пе­тент­них по­зна­ва­ла­ца про­бле­ма­ти­ке те­ма је пи­сме­ност, од­но­сно не­пи­сме­ност код нас. Ауто­ри су скеп­тич­ни у по­гле­ду да­љег уна­пре­ђе­ња, па чак и одр­жа­ња са­да­шњег ни­воа пи­сме­но­сти срп­ског на­ро­да. Љу­ди се из­гле­да ми­ре са не­пи­сме­но­шћу, као и уоп­ште са не­кул­ту­ром као ду­хов­ним ста­њем код нас. На сва­ком ко­ра­ку чо­век је су­о­чен са при­ме­ри­ма ја­ва­шлу­ка, не­бри­ге, не­ма­ра, те ба­ха­то­сти у по­на­ша­њу и дру­гих зна­ко­ва мен­тал­не де­пре­си­је, асо­ци­јал­но­сти, мо­рал­ног им­бе­ци­ли­зма итд. Ни у је­зи­ку се не оче­ку­је ни­шта бо­љи од­нос пре­ма ре­ду и ра­ди­но­сти.

„Не­пи­сме­ност и по­лу­пи­сме­ност” – упо­зо­ра­ва проф. В. Бр­бо­рић – „да­нас је ви­ше не­го очи­глед­на, али је све ма­ње оних ко­ји­ма то сме­та.“ На пр­ви по­глед чуд­но је да на­род са нај­лак­шим пра­во­пи­сом на све­ту има те­шко­ћа са пи­сме­но­шћу. Је­дан од за­кљу­ча­ка био би – и је­сте у тек­сто­ви­ма о ко­ји­ма је реч – да је на­ше школ­ство та­ко сла­бо и не­у­ре­ђе­но да по­ла­зни­ци не до­би­ја­ју ни­ка­ква ква­ли­тет­на зна­ња, па ни она ко­ја се ти­чу еле­мен­тар­не пи­сме­но­сти. Бр­бо­ри­ће­ва ис­тра­жи­ва­ња, на­жа­лост, не­по­бит­но по­ка­зу­ју да школ­ски си­стем и ни­је да­ле­ко од ово­га што ус­твр­ди­смо. Учи­те­љи, па чак и на­став­ни­ци је­зи­ка, ни­су до­вољ­но до­бро обра­зо­ва­ни за ду­жно­сти ко­је оба­вља­ју. У си­ту­а­ци­ји ка­да се са ку­пље­ном ди­пло­мом и до­брим ве­за­ма си­гур­ни­је до­би­ја ме­сто у шко­ли не­го са до­брим пре­по­ру­ка­ма про­фе­со­ра сим­бо­ли­зо­ва­ним у оце­на­ма у ин­дек­су – ни­ка­кав се бо­љи­так не мо­же оче­ки­ва­ти ни у ско­рој бу­дућ­но­сти.

„Ве­ћи­на љу­ди” – пи­ше проф. Р. Дра­ги­ће­вић – „же­ли да се из­ра­жа­ва у скла­ду са нор­мом ма­тер­њег је­зи­ка, јер је не­го­ван је­зич­ки из­раз од­у­век био огле­да­ло обра­зо­ва­но­сти и пре­сти­жа.“ И да­ље: „Љу­ди се тру­де да уна­пре­ђу­ју сво­ју је­зич­ку кул­ту­ру и тај про­цес се на­ста­вља и на­кон за­вр­ше­ног шко­ло­ва­ња. Ни­ко од нас ни­је до­вољ­но је­зич­ки обра­зо­ван да не би мо­гао и да­ље ра­ди­ти на уна­пре­ђи­ва­њу сво­је је­зич­ке кул­ту­ре, јер је са­вр­шен је­зич­ки из­раз не­до­сти­жни иде­ал.“ Сва­ка­ко, шко­ла је са­мо је­дан од об­ли­ка сти­ца­ња зна­ња и спо­соб­но­сти људ­ских. Ни­су уза­луд ста­ри­ји гра­ма­ти­ча­ри пре­по­ру­чи­ва­ли да се чи­та­ју до­бра књи­жев­на де­ла, јер је у њи­ма, сем сли­ке жи­во­та, са­др­жан и нај­у­зор­ни­ји је­зик сва­ког на­ро­да. Онај ко­га при­вла­чи и уз­бу­ђу­је књи­жев­ност, не мо­же про­ћи ни ми­мо је­зи­ка ко­јим је она пи­са­на. Та­ко се сти­че и (што би ре­кли ста­ри) „угла­ђа­ва” и је­зик по­је­дин­ца.

Но ва­ља се се­ти­ти да ни­су сви скло­ни чи­та­њу и слу­ша­њу ле­пе ре­чи, ни­ти их за­ни­ма да се упо­зна­ју са ви­шим об­ли­ци­ма би­ло прак­тич­ног би­ло ду­хов­ног жи­во­та. Та­кви по­је­дин­ци вр­ло ра­до по­се­жу за кри­ти­ком и не­ги­ра­њем све­га што је из­над њи­хо­вог сто­ма­ка. Кул­ту­ра, чак и у нај­е­ле­мен­тар­ни­јим ви­до­ви­ма, њи­ма је стра­на. Леп ма­нир и из­раз ни­је им до­вољ­но јак да по­ни­зе са­го­вор­ни­ка или уз­диг­ну се­бе, да да­ју из­ра­за за­до­вољ­ству због си­то­сти и ви­со­ког на­по­на те­ле­сне сна­ге. Угла­ђен го­вор до­жи­вља­ва­ју као сла­бост, а до­те­ран на­чин пи­са­ња – као не­по­треб­но ро­бо­ва­ње дог­ми. „Мно­го ко­ри­сни­ка дру­штве­них мре­жа” – опо­ми­ње Р. Мар­ко­вић – „не­ма ни еле­мен­тар­ну је­зич­ку кул­ту­ру. Уме­сто да се по­тру­де да је стек­ну или уна­пре­де, они се за­ла­жу за пра­ва не­пи­сме­них…“

„Пре­ја­ка је сло­бо­да не­зна­ла­штва, пре­јак за­мах нео­д­го­вор­но­сти”, оштро про­те­сту­је М. Да­ној­лић. „На­уч­не и про­свет­не уста­но­ве по­вла­че се пред не­зна­ли­ца­ма или су па­ле под њи­хо­ву власт.“ И не са­мо то, не­го је не­зна­лач­ка и иг­но­рант­ска ру­ка по­се­гла да ин­сти­ту­ци­о­нал­но уни­шти шко­лу и на­у­ку, ба­цив­ши је под оп­шти ки­шо­бран ко­руп­ци­је и не­по­ти­зма. Док ми ја­ди­ку­је­мо над суд­би­ном на­у­ке и кул­ту­ре, на­уч­не и про­свет­не уста­но­ве пу­не се не­спо­соб­ни­ма и не­до­у­че­ни­ма, ко­ји све ви­ше ди­жу гла­ву и пре­у­зи­ма­ју власт (По­зна­јем ди­рек­то­ра шко­ле ко­ји исме­ва за­кон про­да­ју­ћи рад­на ме­ста у сво­јој шко­ли за до­бре па­ре, и чак по­ма­жу­ћи пла­ти­ша­ма да ку­пе ди­пло­ме. По­зна­јем мла­дог чо­ве­ка, на дру­гој стра­ни, ко­ји се за­ре­као да ће сте­ћи ди­пло­му не про­чи­тав­ши ни је­дан је­ди­ни ред из про­пи­са­не струч­не ли­те­ра­ту­ре, ни­ти по­се­тив­ши и је­дан час пре­да­ва­ња.)

Шта у та­квим при­ли­ка­ма ва­ља да чи­ни не­ка­да ви­ђен, а да­нас по­ни­жен и на мар­ги­не са­те­ран гра­ма­ти­чар и је­зич­ки нор­ма­ти­ви­ста? Да ли да се пре­да и да чи­сто фор­мал­но, ло­ве­ћи хо­но­ра­ре, „про­пи­су­је” пи­шу­ћи не­ком­пен­тент­не уџ­бе­ни­ке је­зи­ка и ком­пли­ко­ва­не и не­чи­тљи­ве пра­во­пи­сне при­руч­ни­ке – ка­кви ко­ла­ју по књи­жа­ра­ма и пу­не и она­ко пре­пу­не деч­је тор­бе па­пи­ри­ма ко­је ма­ли­ша­ни, при­ти­сну­ти де­се­ти­на­ма ки­ло­гра­ма па­пи­ра, че­сти­то и не гле­да­ју – нај­ви­ше за­то што им се не ну­де у ко­ли­чи­на­ма ко­је је мо­гу­ће са­вла­да­ти?

Оно што нај­хит­ни­је ва­ља учи­ни­ти је­сте кон­ци­пи­ра­ти про­гра­ме и из­ра­ди­ти уџ­бе­ни­ке и при­руч­ни­ке ко­ји при­сто­је љу­ди­ма, а не ди­но­са­у­ру­си­ма…

Ов­де на пр­вом ме­сту ми­слим на пра­во­пис, ко­ји за са­да на не­ко­ли­ко сто­ти­на стра­ни­ца ну­ди хи­ља­де пра­ви­ла ко­је ни­ко жив не мо­же, а ни­ко па­ме­тан не­ће да учи на­па­мет. Ва­ља се да­кле са ди­но­са­у­ру­ског вра­ти­ти на пра­во­пис нај­лак­ши на све­ту, ка­ко га је за­ми­слио и у на­сле­ђе оста­вио ге­ни­јал­ни Вук, а ко­ји су бу­квал­но упро­па­сти­ли „уче­ни” про­фе­со­ри утр­ку­ју­ћи се ко ће се сна­жни­је на­мет­ну­ти све­ту сво­јим го­ле­мим „зна­њем”.

Про­фе­сор Фи­ло­ло­шког фа­кул­те­та Уни­вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ду (у пен­зи­ји)

Др Ра­до­је Си­мић
објављено: 11.11.2015.

__________________
ПОСЛЕДЊИ КОМЕНТАРИ

Milan R | 11/11/2015 16:17

Prof. Simić lamentira i …ništa. Bilo bi ispravnije da je naveo činjenice dobro poznate iz društvenih istraživanja: u stabilnim i materijalno bogatim društvima viši je stupanj pismenosti; u nizu zemalja jezik i njegovo poznavanje staleška je oznaka, pa je to i preduvjet za društveni napredak u javnom životu; jezik se uči i obogaćuje u školi i kasnije, a ne bubanjem pravopisnih pravila- dakle, mijenjati školske programe i ponuditi zanimljiviju i uzbudljiviju lektiru. Opća razina naobrazbe je ključna: nije isto kad zemlja ima oko 50% stanovništva s visokom ili višom školom (Japan, Koreja, Rusija, Danska,.), ili svega 10%. U EU, koji mnogi proklinju, čita se oko pet puta više nego u balkanskim zabitima. I to ne samo, ili pretežno, beletristika- pismenost se stječe isto, pa i više, čitanjem popularne znanosti, psihologije, političkih djela, filozofije, antropologije… Odrasli ljudi čitaju Eliadea, Junga, Kissingera, Noltea, Barzuna, Berdjajeva,Le Goffa..sve dostupno u prijevodu.
= извор: Политика

Европа угља, челика и крви

СУЗАВЦЕМ и воденим топовима Европа се брани од жена и деце. Све што је деценијама представљано као колосални успех човечанства, срушено је на границама Европске уније. Европа је ових недеља све друго само не оно због чега је створена.
Цео Стари континент плакао је пред језивом фотографијом мртвог Сиријца, петогодишњег Ајлана Курдија, снимљеној на турској плажи недалеко од Бодрума, а само десетак дана касније иста та Европа пендречила је његове најближе рођаке, на граници Мађарске, не дозвољавајући им да уђу у изабрану, богомдану област звану Европска унија. Британски политичар, Питер Баклич, вели да је мали Ајлан мртав зато што су његови родитељи били похлепни за добрим животом у Европи.
Шта смета тој Европи, изниклој из Шуманове декларације о челику и угљу? Боја коже ових јадника који беже од рата, беде, крвавог песка, угљанисаних тела? Можда њихова вера? Па зар Европа, уједињена, напредна, демократска… како већ саму себе зове, у темеље сопствене дичне куће није узидала одредбу о равноправности вере и нације, како год да се зову једна и друга? Али, постоји могућност да међу избеглицама из Сирије, Ирака, Либије има терориста! Заиста. А ко је створио те терористе, ко је школовао и обучавао њихове лидере, почев од Бин Ладена? Како исти данас финансирају своје покрете, своју Исламску државу? Ко од њих купује нафту? Где им живе породице?
Неки овдашњи аналитичари и медији говоре и пишу да је мађарски премијер Орбан фашиста. Ко је толико наиван па верује да Орбан ово што чини, воденим топовима и сузавцем, чини из сопствене памети, контрирајући тамо некоме у Бриселу, Берлину, Бечу? Орбан је само извршилац радова на траси. Главни инжењер седи скоро хиљаду километара даље.
Исти је случај с Хрватском, мада је та земља у оваквим питањима спецификум; Хрватска има значајна искуства и велике успехе у протеривању људи, мало теже јој иде прихват протераних. То у олујним изведбама нису увежбавали.
Чувени CNN хвали ових дана Србију и Србе, кажу да смо хуман народ, благородан, сусретљив, спреман да помогне у невољи. Дивно. А само пре двадесетак година на истом том планетарном каналу, синониму за лаж и опсену, бар кад су Срби у питању, били смо геноцидан и фашистички народ.
Тада су циљеви били други и другачији.
Показује ли нам Европа ових дана сурову истину да пуних 65 година ни педаљ није одмакла од Шуманове идеје уједињења зарад угља и челика. Нема ту места за човека. Угаљ и челик. Новац. Профит.
= извор: | Политика | Novosti.rs

СРБИЈА У ДУБОКИМ ВОДАМА – нова књига Зорана М. Мандића

Зоран М. Мандић : СРБИЈА У ДУБОКИМ ВОДАМА

предња страна корица
предња страна корица

Библиотека МОБАРОВ
Поезија. Есеј. Проза
Поезија I, Књига 2
Издавач
ЗАВЕТИНЕ: ми, Београд, ул. Сердар Јанка Вукотића 1
Главни и одговорни уредник
Мирослав Лукић
__________

Цена ове књиге је 720,00 динара.
Књиге се наручују директно од издавача
преко мобилне Књижаре писаца
или уплатом преко Post neta на моб. +381653006950.
Поручиоци изван Србије плаћају трошкове поштарине.
Новац шаљу преко Western Union-а на адресу:
Мирослав Лукић, 180 309 Београд,
ул. Сердар Јанка Вукотића 1/13
(молимо да нам пошиљаоци кад пошаљу новац напишу
у електронској поруци, miroslav7275@gmail.com,
и број – Control number).

_______________________________  АДРЕНАЛИН
Адреналин који лучи унутрашњи
Ритам времена обезнањује
Било који оптимизам који
Утамничена усамљеност у сваком човеку
Сања непрестано ничући из ниодчега
Зато је мучна свака дијагноза
Човекова о човеку
Болести су по свему само искази о
Бесмисленом несавршенству опијености
Дисањем усред нејасне пољане насељене
Мерама материјалних глупости
Људи једноставно посрћу усред појединачних
Прича о обесмишљеном смислу трајања
Такмичења и натпевавања дубоко доле где
Облаци никада не силази чак ни из
Пуке радозналости
Васељена је заједничко име за незнање
У коме су ушанчени верници и неверници
Започели међусобни рат до истребљења
Тужног ли пораза свих и јадног расипања и
Оно мало адреналина
Бог се још увек не меша да пропало
Раздвоји од упропаштеног

Песма из најновије књиге З.М. Мандића

Јуче стигли пакети са првим одштампаним примерцима књиге „Псовка“

Јуче стигли пакети са првим одштампаним примерцима песничке књиге „Псовка“ песника Александра Лукића (1957).

пакет пристигао из штампарије
пакет пристигао из штампарије

Обећали смо: Књига излази из штампе после Спасовдана 2015. године у формату а5 на 86 стр. И може се поручити и купити у претплати по повлашћеној цени од 500,00 дин. Претплата за ову књигу важи од 10. априла до 21. маја 2015. године.Уплатом преко Post neta на моб. +381653006950. Поручиоци изван Србије плаћају и трошкове поштарине.Новац шаљу преко Western Union-а на адресу:Мирослав Лукић, 180 309 Београд,ул. Сердар Јанка Вукотића 1/13.
Испунили смо обећање.

први пакети из штампарије
први пакети из штампарије

Књига је одштампана пре рока. Претплатници ускоро добијају своје примерке. Претплатни рок важи још само неколико дана – до 21. маја 2015.
Видети више: Поруџбина