Избор из пристиглих првих рукописа на конкурс

И  КАДА  НЕ БИ  БИО  ОВАЈ  СВЕТ
Слободан Бранковић
_____________________
ПУТ

Човек пошао
У сусрет човеку.
Тако настао пут.

У ПОТРАЗИ ЗА СМИСЛОМ

И када би се указао пут
Од Дингирадама до Шимборске
И даље…
И ако би се којим случајем нашао
Међу отиснутим поклоницима,
Захвалан свакој кукици токова и токова
Рукописа,
Не бих одустао од одгонетања трага
Балегара и летњих капи кише
У пољској прашини.
Какав је то напис!?
Тих неколико кривудавих редака…
Песма!
Можда смисао
За којим трагамо
А да то и не знамо?

БУДИ ПЕСНИК

Ако кажеш
У песми
Што писац не може
Ни у роману

Ако то прочитају они
Који не читају
Већ само пишу

Ако чујеш
Да о томе причају
Који појма немају

На крају
Ако има и оних који прецртавају
Нешто наглашавају

Па ако сено сместиш под кров
А киша прсне из ведра неба
Пљусак не престаје

Шта друго да радиш
Витмене

КАКО СЕ ПОСТАЈЕ ПИСАЦ

Шта су ме први пут питали
Када ме учлањивали у удружење књижевника:
Колико дуго пишем.
Не.
Колико дуго сам био у затвору,
Где се и постаје прави писац.
Шта ми је осим речи забрањено.
Некако сам исувише углађен за песника.
То што имам неизлечив тумор простате,
То је већ нешто.

Неко има свог критичара, па и теоретичара,
Папирната и електронска издања…
Потегне и родбину на промоцију.
Чуј Ружевича: много се говори, мало казује!

Шта писати после свега што је написано?
Ипак, има речи које нису стале једна крај друге.
Добро, циниче, иди плати чланарину, не блеј.
ЗНАМЕЊА

Тацит: Deserta faciunt et pacem appellant.
Стварали пустош и називали је миром

Сад и рупице бубица гробови.
Камење што штрчи из дивље траве споменици.
Велики метални на Тргу победе.
Благе црте лица симболизованог лика.
Пролазници подељени, сумњичави врте главом.
Жене у црном преклињу.
Да није унутар пуке лимарије
Којим случајем срце злочинца.

АПСУРД

На храпавој трамвајској столици
Пресавијен „вечерњак“.
Види се мали наслов:
Старицу оглодали пси…
Мртву, као поднаслов,
Ако је то олакшавајућа околност.

Чије је ово, пита путник
Који би хтео да седне.
Нико се не јавља.
Кога то уопште интересује.

Можда онога који мрда уснама
Док чита новине.
Мора да се посрамио
Кад их оставио.

ДОБРО  И  ЗЛО

Нема за мене већег зла
Од оног које носим у себи.
Скрива се дубоко у мени.
Ни не знам тачно од када.
Подмукло, вара ме,
Чак ме и подмлађује!
Боримо се једно против другог.
Ја сам добро.
Ја морам да будем добро.
Ја сам добро и кад нисам добро.
Ни да помислим мало да скренем,
Ко зна који је исправан пут.
Хвала свима који ми помажу.
Добро је спознати зло.
Откуда долази, како се  креће,
Шта би могло да га заустави.
Неки зрачак, ако већ нож не сме?
Ово у мени притаји се,
Али не одустаје.
Навикне се на таблете
Које не подноси.
Боже, и на отров!
Сада све комбинујем
С горким травама.
То је таква мучнина…
Мора већ једном
Да нестане зло у човеку!

Белешка о аутору:

Слободан Бранковић бави сe научним и књижевним радом.
Докторирао је историју као културу.
Као универзитетски професор и научни саветник, предаје и истражује историју културе и цивилизације.
Објавио је велики број радова на српском и страним језицима.
По књизи „Независност слободољубивих“, друго издање, снимљен је истоимени документарни Филм(Карановић).
“Европска Србија и свет”, последња објављена књига на српском, у припреми је издање на страним језицима.
Песме су му објављиване у часописима и новинама, зборницима, збиркама, антологијама…Збирке: “Балада о белом креденцу”, “Писма из Србије, траг пера косовог”, “Brev fran Serbien/ Писма из Србије“(двојезично, на шведском и српском), „Тапија” (у припреми за штампу; забрањена РЕЧ).


НАПОМЕНА Управника „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ“ : Рукопис С. Бранковића је ушао у конкуренцију, као регуларан, тј. необјављен у целини. Узгред, овом аутору смо публиковали књигу  “Балада о белом креденцу”, као једном од победника на Великом књижевном конкурсу „Заветина“ (2008. године).

              Предлажемо ауторима, који тек спремају да пошаљу своје рукописе на јубиларни књижевни конкурс 2013, да уз рукопис обавезно пошаљу мало исцрпнију био-библиогерафску белешку о себу и свом досадашњем раду, као и један избор својих фотографија, као и обавезну потврду, ауторско јамство, да рукопис нису објављивали у целини, ни публиковали ни штампали. Ако су делови публиковани или штампани, неизоставно  навести где, када.  Ми ћемо, обећавамо, редовније, из пристиглих рукописа, који су ушли у конкуренцију, публиковати одломке почев од августа до краја децембра 2012, када се конкурс окончава. Конкурс уопште нећемо продужавати. Да бисмо могли представљати ауторе, молимо – понављам – да нам обавезно пошаљу своје фотографије, како бисмо их што боље представили. Јер, конкурс, поред осталог, има и ту функцију да учини познатим непознато или сасвим непознато…

 

ЛеЗ 0005497

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s