IN EXTREMIS / Слободан Бранковић

Од свега
Кад остану речи само
Ти који их одвећ напушташ
Још би да их премешташ
Боља места да им тражиш
Где би која
Ти си тај
Који бираш
Коју хоћу
Коју нећу
Док не ућутиш
Без иједне
На крају
АКО СВЕТЛОСТИ ИМА
Ту је
Не јавља се
Ни да се промоли
Пред светом
Као да га више немаКад чује своје име
Тајац
Намигује на ћораво око
Не види ништа
Каква радост
Ако је то БогКо год да подигне глас
Не климне главом
Није онај исти
Који се држао усправно
И кад га притерали у ћошак
Тамо где се сад састају штап и сенка
Ослоњени о бескрајне белине
Заветних зидоваДонесе мало светлости
Да се играју
Не могу да га нађу
Који га траже
Ако по које зрно прашине прхне
Кад га ухвати сан.

Како сам и свему склон
Може бити да сам ја он.
Ах, ћутим…
Сређујем заоставштину
У малим размацима
Између речи.

Не могу ни да замислим дан
Без мене.

Не боји се таме
Ко у себи светлости има.

НА  ОДЛАСКУ

Кост и кожа.
Сенка од човека.
Ах, длаке и нокти расту.
Док не постане онај прави.

________________________________
Из пропратног писма песника Бранковића:  „Мало што шаљем,мени је све.
Хвала, ЗАВЕТИНЕ.
 
Поздрав
Ваш сабеседник
С.Б.“
Песник ових стихова, учесник на Јубиларном конкурсу ЗАВЕТИНА трренутно води ону најтежу борбу са Судбином. Нека му је  Бог у помоћи!

3 Comments

  1. Поштовани,
    Писати или не писати, ако је то уопште дилема.
    Оловка на ножу оштријем од језика.
    Понекад зафали тачка да би се зауставио тамо где треба.
    То после видим и између редова.
    (…)

    ПИСЦЕ НЕ УБИЈАЈУ КАО НЕКАД

    писати само кад има нешто да се каже
    што други то већ нису
    и што ти који ћутиш никад нећеш
    по норми „ни дан без ретка“
    ни по задатости скрибомана
    Томови Томови Томови
    не чита више ни ко мора
    писце не убијају као некад
    писање узело маха
    кад већ нема шта друго
    лако се окренути писању
    као професији
    занату
    манији
    планине рукописа чекају на ред
    за објављивање
    ова белешка
    ма колико да је кратка
    нема изгледа да угледа свет
    у поодмаклој будућности


    Срдачан поздрав
    Ваш сабеседник
    Слободан Бранковић

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s