„Prosveta”: Tragom velikog Gece Kona

Izdavačko preduzeće „Prosveta“ i Udruženje profesionalnih izdavača Srbije (UPIS) potpisali su juče sporazum o saradnji u izdavaštvu i knjižarstvu u cilju popularisanja knjige i čitanja, zaštite kulturnog nasleđa i očuvanja uspomene na delo čuvenog predratnog izdavača Gece Kona. Istovremeno obnarodovano je da će UPIS od sada nositi njegovo ime.

Branko Kukić, Dragan Milenković, Zoran Hamović I Velja Starčević Foto M. Labudović

Na ovaj način će tzv. mali izdavači koji nemaju svoje knjižare i mogućnost da produkciju predstave javnosti, a imaju značajne naslove, dobiju svoj prostor, Salon Gece Kona, u kome će moći čitaocima da nude svoje knjige i gde će se organizovati razgovori o najaktuelnijim problemima u ovoj profesiji. Zoran Hamović, predsednik UPIS, istakao je da je Geca Kon utemeljivač evropskog izdavaštva u nas i da je namera izdavača da slede njegov put. Misija izdavača je pre svega obrazovanje, što je „Prosveta“ nekoliko decenija i radila i u čemu će imati punu podršku, sa željom da povrati svoje mesto na kulturnom miljeu Srbije. Autor knjige o Geci Konu, Velja Starčević podsetio je da je ovaj knjižar i izdavač 1901. osnovao prvu knjižaru, tri godine kasnije objavio prvi reklamni oglas i u tom pogledu bio vizionar, a 1925. osnovao Udruženje izdavača knjižara Kraljevine SHS čiji je bio prvi predsednik. Devet godina kasnije pokrenuo je akcionarsko društvo i uspevao da objavi svakoga dana jednu knjigu i to iz pera najznačajnijih domaćih i stranih pisaca. Život je okončao na tragičan način 1945. „Prosveta“ je nekoliko decenija bila u stalnom usponu, da bi od devedesetih godina zapala u veliku krizu kojoj se još ne nazire kraj, istakao je Starčević. NEIZVESNA SUDBINA Na pitanje kakva je sada situacija u „Prosveti“ i ima li nade za ovu kuću, direktor Dragan Milenković, napomenuvši da je na ovom mestu tek nekoliko meseci, rekao je: – Zatekao sam loše stanje koje je sada nešto bolje. „Prosveta“ je i dalje, od 2010. u restrukturiranju, obavili smo neke razgovore sa željom da skrenemo pažnju na situaciju u kući i dobili uverenja da niko ne pomišlja o njenom gašenju. Međutim, naša sudbina je i dalje neizvesna, mi ne znamo šta je u čijim glavama, ali na nama je da dajemo inicijativu, a ovaj sporazum je jedan od tih dobrih poteza. Po mišljenju izdavača Branka Kukića, domaće izdavaštvo je u izuzetno velikoj krizi, koja se ogleda u tome što s jedne strane postoje oni kojima je u objavljivanju knjiga jedini cilj da „namlate pare“, i drugi koji pokušavaju da visokim dometima svojih izdanja aktivno učestvuju u našoj kulturi. Ta dva modela su u velikom nesporazumu, a država ništa ne čini, jer je ne interesuju ni knjiga ni čitaoci. Kukić se založio i za novi model otkupa knjiga i zapitao zašto Ministarstvo kulture prilikom otkupa uzima čak 40 odsto rabata, a bilo bi sasvim logično da takvog nameta nema. Model Salona Gece Kona trebalo bi da bude primenjen i u Novom Sadu, najavio je Dušan Vujičić iz „Platoneuma“. Od čelnika ovog grada biće zatražen prostor, a slične kutke zatim bi trebalo otvoriti i u još nekoliko gradova u Srbiji. – Čitaoci su već duže vremena zasuti ljubićima i krimićima kojih je najviše i u velikim knjižarskim lancima, dok su ozbiljna dela potisnuta i knjigoljupci nemaju gde da ih nađu – rekao je Petar Živadinović, direktor „Paideie“. Nazvavši ovaj sporazum utopijskim projektom, on je istakao da ga je moguće ostvariti samo ako izdavači budu odlučni u stalnoj inicijativi i predlaganju izmena nekih zakonskih propisa. – Naše je da nametnemo drugačije mišljenje, da bez drugačijih knjiga ova kultura neće postojati – naglasio je Živadinović. I Vladislav Bajac, direktor „Geopoetike“, naveo je da su tzv. mali izdavači u podređenom položaju jer njihovih naslova nema u knjižarama. Kao što ih nema ni u bibliotekama koje bi, pored popularnih knjiga, morale da imaju i ono što je najvrednije i da tako omoguće čitaocima širok izbor.

„Prosveta”: Tragom velikog Gece Kona | Kultura | Novosti.rs.