Прказ књиге пјесама: ,,ПИСМА ИЗ СРБИЈЕ – BREV FRAN SERBIEN“ Слободана Бранковића
Писање писама је некада био прави изазов у коме смо показивали свој краснопис и познавање језика.Савремена средства комуницирања избацише из употребе тај диван начин општења и замијенише га бржим али сувопарнијим порукама.Остасмо ускраћени на љепоти ишчекивања писма од пријатеља које нас је увијек обрадовало.Ипак, ових дана добих изненада на поклон писмо, чак више њих и прочитах их са великим задовољством.Ова писма су нешто другачија од оних опште познатих јер су писана у форми пјесме а написао их је Слободан Бранковић и насловио ,,Писма из Србије“.Не усктративши пошаљиоцу одговор ја му отпоздрављам уз моју ситну књигу.
Бранковић је објавио збирку поезије која има своју особеност по краткој форми којом јасно и гласно шаље читаоцу поруку дубине са које он сваким својим новим ишчитавањем скида по један слој и открива истину која боли али је и пуна љепоте.
У овој збирци препознатљива је везаност Космета за његову душу и тако свака пјесма, чак и она која директно не описује мјеста или догађаје тога краја, индиректно указује да су пјесникове мисли увијек тамо међу остављеним успоменама.У одређеном броју пјесама које је посветио другима такође се та косовска сјенка провлачи и наговјештава његову тугу и безнађе.Пјесник нам преноси очај времена које није ни рат, ни мир или које јесте и рат, и мир.Рат за оне који воле крв, и мир за све оне који воле људе без обзира на различитости.Не могавши да одћути вријеме у коме завлада несвијет он проговори о данима који су тамо тамнији од ноћи, о љубави по којој одавно паде прашина, о слободи која се…сања.Сурова истина расијеца душу читаоца остављајући је да крвари и пече, немоћан да зацијели ту рану.Чита и ћути опкољен бодљикавом жицом неразума дивећи се поносу и храбрости.И плаче…
Да све није тамно и да се повремено појави свјетлост и обасја читаоца потврђују и пјесме писане на веома духовит начин преносећи нам неке догађаје из живота који су веома интересантни.Тај хумор разгрну таму и показа свјетлост и наду.
ПРИЗРЕНСКИ БЕРБЕРИН
Трава
Неошишана
Изнад берберина.
Последњег царског.
Цедуља
На вратима радње.
Избледела.
Виси од 1389.
А лепо пише:
Враћам се одмах.
Не знам да ли ће мој одговор из Црне Горе бити приближно добар као што су писма која стигоше из Србије, остаје да о томе просуде други, а ја ћу нестрпљиво очекивати наставак ових посебних писама који се пишу срцем пуним љубави.И топло препоручујем свима да прочитају ову изузетну двојезичну књигу јер ће пронаћи многе одговоре и тиме одагнати у неповрат заблуде.
Виртуелни лавиринт | НЕИСЦРПНИ ИЗВОР 