(Iz novih i neobjavljenih rukopisa pristiglih na Jubilarni književni konkurs „Zavetina“ poslednjih nedelja)
____________________________________________________________
…
Kopaj,sadi,vadi,
važno je samo da ne dosadi.
*
Samo prati znake,
ko zna gde će te odvesti,
možda do nekog znaka.
*
Centar sveta je najobičnija mišja rupa.
Sakrij se u nju.
Što je sigurno-sigurno.
*
Ma kako mislila da sam se
dobro sakrila,
tragovi će me odati. (…)
*
Daću ti sve,
samo mi nemoj uzeti ništa.
*
Baš mi je ovako lepo,
dok se ružno ne uvuče.
Ali ružno se podvuče.
*
Ma dosta s tim,
hajdemo s ovim.
*
Beskrajno te volim,
zato mi je i došao kraj.
Sad sam i bez kraja
i bez početka. (…)
*
Pa dobro koliko tebi treba,
jel do neba?
Do neba,do neba!
*
Hajde da se nadjemo.
Ti podji prečicom
a ja ću za tobom.
*
Bilo bi sve sjajno
samo da sjaja nije previše.
*
Ima,ima toga još,
nego mi već muka da pišem,
pa htedoh da skratim
tako što ti vratim.
*
Ako i ti odeš, ostaću sama.
Biće nas onda i previše,
ovako smo barem sami.
*
Kako sebi da objasnim
šta se sa mnom zbilo.
Ma reći ću nije ništa ni bilo.
Bilo-ne bilo.
Važno je da se zbilo.
Objasnite mi,
kako da objasnim sebi
to što ni vama nije jasno. (…)
*
Ako se sretnemo,
ja ću se praviti da se ne poznajemo.
Ma suviše se bre pravim,
to je samo dok se ne uspravim.
*
Nije vreme za deljenje,
vreme je za množenje.
Saberi-oduzmi.
Dodješ tamo gde si bio.
*
Daj mi ključ,
otključaću sva vrata.
Tvoja neću ni pokušavati,
dok mi ne daš ključ.
Dobar ti ključ.
Samo ne umem da otključam.
Šta ću kad nemam ključ.
Ma daj mi ga, bre.
Dosta smo se igrali davanja,
sad mi ga stvarno daj,
inače ću sama otključati
pa ćeš videti da imam ključ.
Dobar mi ključ. (…)
*
Čisto ženski ne postoji,
il je čisto il je ženski.
Sve ostalo je mutno. (…)
*
Moraš imati nekoliko muževa.
Kolko muževa-tolko uževa.
Dovoljno ti je i jedno uže oko vrata,
zato zaključaj vrata.
Navaliće uževi.
Pomislićeš da su muževi.
Ne plaši se nije,
to je samo jedno uže oko vrata,
da ne bude rata. (…)
*
Imali smo sve što nam treba
dok nisu došli oni što misle
da im ništa više ne treba.
Lepo bogami.
Pa i ne treba nam ništa više. (…)
*
Bog je neumoljiv.
Molite ga džabe.
Skupo će vas koštati.
*
A šta ako su i raj i pakao
na istom mestu.
U testu.
Hajde da testiramo to mesto.
Možda je mestu tu i mesto.
*
Ništa nije pomoglo
to što sam plakala.
Nije moglo.
Jer da je moglo,
ja ne bih ni plakala.
Iznemoglo.
*
On ima rupu u srcu.
Toliko je duboka da ceo svet
u nju sa lakoćom propadne.
Drži se sine.
Drži se sine za svoju rupu,
u njoj je spas.
Svih nas.
*
Volim kišu,pluća mi dišu.
Dišu i uzdišu.
*
Andjele,
plašim se da ti dotaknem krila. (…)
*
Sveti duh te vodi i odvodi.
A gde su odvodi.
U vodi.
*
Dirao me,dirao,
po duši mi svirao.
Ne čujem više ništa od te muzike.
Osim muze.
*
Drumovi,
zato ste vi umovi.
Prolazite svuda,
hajte malo i ovuda.
*
Svi su učinili ono što je trebalo.
Na kraju su shvatili
da ništa nije ni trebalo.
Eto vidiš,
ipak je nešto trebalo.
*
Jesam.
Samu sam sebe rodila
i porodila. (…)
*
Meni je najlepše voće kajsija.
Volim kad sija.
Kaj stvarno sija?
*
Nemoj bacati kamenčić u
bezdan moje duše,
nećeš imati strpljenja
da dočekaš odjek.
*
Puzavice puzo,
bi li mi dopuzo.
Ne boj se,neću ništa.
Mislila sam samo da te zgazim.
*
Za Ameriku bih rekla da je pičkin dim
samo da mi tamo ne živi sin.
Živeo,sine moj.
*
E moj Musa,
volela sam te do bola.
Zato sad samo gola.
*
—————————–
Opet sam prokrvarila.
Jebeš olvejz.
Meni treba za vjeki vjekova.
Ceo svet bez olova.
Oči moje,
da će Bog da progledam. (…)
*
Svaki otac voli svoga sina.
Da nina.
Zato ga i razapne.
Da se malo i on popne.
Voli otac svoga sina.
Al’ šta je sa kćerima.
Što ne da i njima?
Hajde,tata,
razapni malo i mene,
da prostruji i kroz moje vene.
Da ne vene.
*
Ja bih sebe dala za tebe.
Ali tebe teško za mene.
Teška sam ja za zamene.
*
… Ma,ne bre,samo sam spavala.
I kome sve nisam davala.
Ju,Bože.
Al’,sam se u snu nadavala.
Ma,ja više ne smem ni zaspati.
Bojim se opet ću nekom dati.
Pa mu posle bol zadati.
Sve u svemu,
bolje ne spavati.
*
Bolje da se nisam ni udala.
Koja sam budala bila.
Bolje da sam se oženila. (…)
*
———————–
Pričaju ljudi-kopile.
A ti KO PILE.
Pile moje malo.
Valja te nunati.
Nu,na nuna,
majka svoje zlato,
hoće ga u blato. (…)
*
Zato mi je i teško da vam kažem.
Lako bih ja da ste vi normalni.
Odma’ bi ste sve shvatili.
Ovako mi je puno teže.
Misli mi beže.
*
… Imala sam pre jednog Nenada
i nije me uopšte iznenadio.
Bio je kao i svi ostali.
Došao iznenada i nestao iznenada. …
*
…Ja sam ti Bože,luda i bez uda.
Ispuni i meni samo jednu želju.
Imam sve,samo nemam grbu.
Daj mi grbu,da niko ne vidi….
*
Muka čoveka na svašta natera.
Tako sam ja čitala jednu knjigu,
„Budućnost nostalgije“
i nikako da je shvatim.
*
Nije bilo drugog načina do da poludim.
Tako isto,i vi,
čitajte,čitajte,
dok ne poludite,
posle će te biti skroz normalni.
*
Niko ne voli normalne ljude.
Zato sam ja morala da poludim.
Pa da vidiš kako me
sad svi lepo vole.
*
I ništa je nešto ko ume da ceni.
*
Pljuj na Boga
a ljubi čoveka,
paćeš tako biti u ljubavi
s Bogom.
*
Najbolje je luda bez peluda.
Dje si pelude,grom te spalio.
Čisto za promenu.
*
…Sad si dopuzao.
Puzao pa dopuzao.
A tu sam te i čekala.
Znala sam ja da si ti puž,
moj muž….
*
… Diže li ti se,a?
Ma,dići će se,ne brini,
samo moraš prvo da ga nemaš,
kako bi ga drukčije i imao.
Ne bi ga nikako našao,
da te nije djavo snašao….
*
… Jebeš glavu,daj glavi nogu.
Pa da vidiš šta sve mogu.
Ma onda mogu,
mogu i bez nogu….
*
Dajte mi onoga što i zna i ume
da me razume.
Ovako,ne znam,kome ja sve ovo pričam.
*
———————————
Bila sam ja nekad skroz normalna.
Skroz-naskroz.
Posle sam se malo po malo srozavala,
previše sam se davala.
Ne valja,ljudi,tako.
Od toga može da se poludi.
A onaj ko može manje
taj mora moći više.
Zato sam se skroz iznenadila.
Došlo mi kroz Nenada.
Nisam mu se stvarno nadala,
samo sam u san padala.
I,gle,čuda sa sedam binjiša,
u snu sam sve više padala.
A nisam se tako nadala.
Pa onda kažem sebi,
bolje i u snu da poludiš,
nego da stvarno poludiš.
Ludi neki snovi.
Snovi ludi,
od njih čovek da poludi.
*
Meni je najbolji prijatelj GROM.
On kad udari,on baš ne štedi.
Pa gde na prijatelju da štediš,
zato i postoje prijatelji.
Da udare kad treba.
A ne kad ne treba.
A znaju oni i gde treba.
Tamo gde najmanje boli,
zato su to prijatelji.
Ne boli njih za tebe.
*
—
*
Ne gledam TV-ne čitam novine.
Slabo se družim.
Ne volim da kuvam,da perem sudove,
da spremam po kući.
Moja mama kaže da sam
trebala da sviram klavir.
Ali nije mi sudjeno.
Volim skupe parfeme i
mnogo volim sitnice.
Volim da se igram.
Tako i sa rečima.
Neko je jednom lepo rekao
„Kome su reči igračke-
ceo mu je život detinjstvo“.
Pa kako detinjstvo a ušla sam u klimaks.
Nerado vam to priznajem.
(Po izboru urednika, iz jednog dužeg rukopisa. Videti više o autoru:
http://kn950.wordpress.com/2012/08/30/simboli-su-boli-u-simbiozi-eson-jaos/ )
JEZIK ZA ZUBIMA
Mrak. Tišina.Tonem u dubinu.
……………………………………
……………………………………
……………………………………
……………………………………
……………………………………
……………………………………
……………………………………
……………………………………
……………………………………
Sve od vrha pa do dna,
samo sam ćutala.
Nemoguce.
Moguce, sad sam se probudila.
….a kome cu ako necu Vama?
Виртуелни лавиринт | НЕИСЦРПНИ ИЗВОР 