ОРЛУШИНА / Самјуел Бекет

ОРЛУШИНА*

вуче глад своју небом

моје лобање љуштуре неба и земље

вреба уморне којима друге нема

но да упрте живот и крену што пре

изигран копреном која му послужити

неће

све док глад земља и небо не буду стрви

Превео са енглеског Милојко Кнежевић

‘Алузија на Гетеову песму „Den Geigergieich« (Бекетова белешка испод ове песме у његовом примерку рукописа Есho‘s Вопеs  из 1934. године, који се данас чува у Sатие/ Вескеtt Соlection, Humanities Research Center – HRC – Austin, Texas).

видети више: https://krmikovac.wordpress.com/%D0%B1%D0%B5%D0%BA%D0%B5%D1%82-%D0%BF%D0%BE%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0/