ОРЛУШИНА / Самјуел Бекет

ОРЛУШИНА*

вуче глад своју небом

моје лобање љуштуре неба и земље

вреба уморне којима друге нема

но да упрте живот и крену што пре

изигран копреном која му послужити

неће

све док глад земља и небо не буду стрви

Превео са енглеског Милојко Кнежевић

‘Алузија на Гетеову песму „Den Geigergieich« (Бекетова белешка испод ове песме у његовом примерку рукописа Есhos Вопеs  из 1934. године, који се данас чува у Sатие/ Вескеtt Соlection, Humanities Research Center – HRC – Austin, Texas).

видети више: https://krmikovac.wordpress.com/%D0%B1%D0%B5%D0%BA%D0%B5%D1%82-%D0%BF%D0%BE%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0/

Advertisements
Featured post

Тридесетогодишњица ЗАВЕТИНА!

Ове – 2013. године биће тачно тридесет пуних година како постоје београдске Заветине.

За тих тридесет година Заветине су штампале на стотине књига и часописа, и на хиљаде електронских прилога савремених писаца, или пак оних мртвих песника, који  су смрћу ушли у бесмртно Друштво песника свих векова.

Да би опстале, Заветине нису просјачиле, него су организовале својеврсну књижевну мобу како би сачувале слободно и независно острво  писаца, који се никад нису додворавали ма којим властима. Из тога проистиче, да Заветине нису добијале никакву помоћ од државе за све време свог постојања, што се показало као добро и као начин жилавог трајања и опстанка.

Пре петнаестак година сатеране у издавачки гето, Заветине су, захваљујући интернету, то јест светској Мрежи, нашле начин да преживе, стварајући јединствено Сазвежђе ЗАВЕТИНА, које чини стотинак блогова, и на десетине сајтова, низ електронских књижевних листова, и канал документарних филмова на YouToube.

Сазвежђе ЗАВЕТИНА у целини узев остварило је последњих година вртоглаве бројке тиража и посета, о чему се некада могло само сањати. Развијајући се, првенствено, као електронски књижевни медиј, Сазвежђе је отворило на стотине прозора и према унутрашњости Србије, и према Европи, свету, Планети. Данас поједине блогове или сајтове Заветина не читају само у Србији, већ то чине многи посетиоци и читаоци из бивших југословенских република, широм Европе, целе Русије и Канаде, САД, Бразила, Аргентине, Аустралије, Аљаске, и других делова на земаљској кугли.

Пре непуних пет година Заветине су организовале, обележавајући јубилеј, тј. двадесетпетогодишњицу постојања, Велики књижевни конкурс, на који је стигло са свих страна света, на стотине рукописа, а двадесетак су и публиковани као дигитална издања. И сада, 2012. године, идући у сусрет тридесетогодишњици  Заветина, ми хоћемо да организујемо јубиларни књижевни-уметнички конкурс, трудећи се да афирмишемо читав низ нових и непознатих, али и осведочених аутора…

Ове странице су посвећене тој јубиларној годишњици, јубиларном књижевном конкурсу, као  Самјуелу Бекету, релативно непознатом песнику и особењаку, а исто тако и двема женама, покојницама, које су уграђене у постојање  „Мобаровог института: ЗАВЕТИНА“  (Миљани Лукић, 1956 -1986, и Наталији Лукић, 1931-2002).

видети више: https://krmikovac.wordpress.com/o/

Featured post