Прво обраћање себи У сваком глиненом ћупу У светској котарици Воћу донесеном са планине Месецу пробушеном Делић заборава стоји Као страх од квара Или немоћ да скочиш Да загризеш дубоко дубоко У илузију замењеном за живот Делић заборава црн На планети која памти Која сваки миг региструје У зони заборава дрхтиш Да не снађе те…
Виртуелни лавиринт | НЕИСЦРПНИ ИЗВОР 
You must be logged in to post a comment.