Ми смо лутке само,
чије конце повлачи судбина
и одређује коме ћемо себе да дамо
и каква ће ватра у срцу да тиња.
Могу за тобом и сто пута бити слуђена,
али ништа ми то не вреди.
Ако ти нисам суђена,
та слуђеност ће као хартија да избледи.
Ми смо лутке што на концу висе
и живот наш судбина режира.
Ми смо јунаци романа што га живот пише,
а неко од горе нам улоге бира.
А када се конци покидају,
нама ће на овом свету доћи крај.
Неком ће другом нашу улогу да дају,
а ми ћемо заувек отићи на небо, у пакао или у рај.
