( Десанки Максимовић) Чуо сам те у гласу дроздa са зида цркве и звоника и пчелињем зују са грозда касу небеског коњаника. Све оно што бежи у ништа са мапе твога завичаја отвара нова пристаништа и не бива игром случаја. Трајеш земно неспутана сва простор трепери душом твојом из твога шешира љубав сја бојећ простор…