ЖАБАР /Ненад Грујичић

Ненад Грујичић – Ненад Грујичик: Неко ми узе реч – Некој ми го зеде зборот. – Са српског на македонски превео Ристо Василевски. – 1. изд. 179 стр. . – 21 цм. – Скопје; Смедерево: Матица Македонска, Арка, 2014. Писац поговора Желидраг Никчевић. Ћирилица. Библиотека Логос – српски венац. 

ЖАБАР

4
Од Гомјенице до Саничана
осипа се летњи сумрак
сребром младих шарана
што искачу из воде I
као жива надахнућа
у потрази за границом светова.
Преко мора и долина
светски жабари
довукли од прућа корпе
с поклопцима.
Отац узео стотину и
– ето стоваришта од дворишта.
Како коју напуни жабама,
сутрадан крекет путује у Рим.
Наша је кућа освитала
рујем жабље певаније.
Ругала се и луда Дуда.

5
А лов на жабе — овако:
Крене се лети
касно ноћу
до бара сред шума.
Около виркају виле
и цурка месечев кљун.
Крекеће велико количество жаба.
Хорови се разлежу
под земљом до неба.
На обали отац пали
карбитушу лампу
и приноси води.
Кружницом пламена захваћен
свемир звучних мехурова
утихне нагло
и жабе буљаво блену у њ.
Отац узима,
као крофне са тацне,
једну по једну:
травњача,
времењача,
онда бабурача,
па једна без имена.
Бере у корпу колико му драго.

8
Никад не додирнух
бели стомак жабе.
Само сам се дивио
очевој вољи.
На ручковима недељом,
уз јагњетину и ракију,
пригледао сам му велике шаке
без палца на левој:
одрезала машина у августу,
у дворишту под жалосном врбом,
у ритуалу око нове каце
кад се сваки прави мајстор
занесе као песник у језику
и заборави да је
од крви и меса
све док се на тлу,
поред ногу,
не закопрца
тек одсечен
прст у пиљевини.

= извор: одломци из истоимене песме Н. Грујичића,штампани у двојезичном српско македонском издању, Стр. 94, 96, 102