ОРЛУШИНА / Самјуел Бекет

ОРЛУШИНА* вуче глад своју небом моје лобање љуштуре неба и земље вреба уморне којима друге нема но да упрте живот и крену што пре изигран копреном која му послужити неће све док глад земља и небо не буду стрви Превео са енглеског Милојко Кнежевић ‘Алузија на Гетеову песму „Den Geigergieich« (Бекетова белешка испод ове песме […]