ИСПОД СВЕГА / Соња Ковачевић

Тама ми се штедро тами у јутарње у вечерње одолевам да јој хрлим сневам косом по пропланку босим болом полегла ми жеља улежана само травку да у подне завијори из нигде избије једна кап распетога румен знак кад утрне глад још жеђа да будемо сами опет изгубљено што је улегнућа  траг корака Сапет да поврати…

Лутке / Драгица Савић

  Ми смо лутке само, чије конце повлачи судбина и одређује коме ћемо себе да дамо и каква ће ватра у срцу да тиња. Могу за тобом и сто пута бити слуђена, али ништа ми то не вреди. Ако ти нисам суђена, та слуђеност ће као хартија да избледи. Ми смо лутке што на концу…

О сведочаству /Александар Марић

  Свет је сведочанство И нема покрета незапамћеног Ни малог таласања воде Ни плахог таложења неба Све је забележено ревносно Прибира се писар и трава И нежељено и жељено памте Сведоци случајни, промишљени геном Слободно вуци своје тишине Прећутане клетве или срамоте Осећања неисказана и страна Свет овај сведочи трен као и век Свет је…

У магли / Драгица Савић

У магли И не видим више очију твојих сјај, губе се руке и обриси твог тела. Кад те изгубим из вида настаће крај, магла те од мене скрила и однела. Успомене магла не може да збрише, сећање на тебе је кристално јасно. Душа вечно памти што срце испише. памти мирис цвећа у пролеће касно. Замолићу…

Цареви, братство, Руми / Никола Александар Марић

Један Персијанац у мени је Одмах видео свог брата А то није први пут да се Срећу једна Балканац И један носилац дуге културе Ако причамо о слави Ту био је Дарије Велики Који поштовао је сваку веру И сваки храм богато даривао А свештенике њине питао О судбини, Богу и киши Одавде се на…

ЗНАМЕЊА / Слободан Бранковић

Тацит: Deserta faciunt et pacem appellant. Стварали пустош и називали је миром Сад и рупице бубица гробови. Камење што штрчи из дивље траве споменици. Велики метални на Тргу победе. Благе црте лица симболизованог лика. Пролазници подељени, сумњичави врте главом. Жене у црном преклињу. Да није унутар пуке лимарије Којим случајем срце злочинца. __________ Видети о…

Из рукописа ВИЗАНТИЈСКИ ВИШЕБОЈ / (Никола) Александар Марић

Прво обраћање себи У сваком глиненом ћупу У светској котарици Воћу донесеном са планине Месецу пробушеном Делић заборава стоји Као страх од квара Или немоћ да скочиш Да загризеш дубоко дубоко У илузију замењеном за живот Делић заборава црн На планети која памти Која сваки миг региструје У зони заборава дрхтиш Да не снађе те…

UTVARA ŽIVA: Ružna sećanja / Eson Jaos

Bez  prozora noc pauk tmina prozdrljiva praznina ugusenih reci ko opelo odzvanja tisina s pola oka zbilja uobrazilja pokrovu mesto na lezaju od sumnji poleglo telo guje leglo rovari podvuceno rane pravi skrnavi ostatke grize ko ostrica noza hladno se primice  nadoknadu trazi oko odra obilazi cereka se kezi dok razum sa sebe odezdu   svlaci…

Стваралачка иницијатива „ЗАВЕТИНА“

Сазвежђе ЗАВЕТИНА је окренуто многим другим сазвежђима, арипелазима, потконтинентима и континентама, живим планетама културе и књижевности… Одавде можете кренути на пут без краја… … Сазвежђе  београдских ЗАВЕТИНА окренуто је светлости, пљусковима, небу звезданом и везама међу људима, културама, живима и мртвима… Темељ Заветина је – Складиште култног, алхемијског и препознатљивог. Призивајући плодоносне пљускове неопходне српској…

ŠOŠA / Veljko Bosnić

-Nije ni ružna,ovo je smiješno…jel to što možeš ,dali je to  sve što umiješ…Auuuuu….pa ovo je….izustio je svoje posljednje riječi  Šoša. P. U maloj trošnoj sobici sa prljavim zavjesama- radničke barake u Drvaru pored rijeke Unac koja je vijekovima plavila samo do ,,velikog kamena,,,sa kojeg je on -Šoša pecao debele klenove ispod mosta.. Tog sudnjeg…