Из најновије књиге Вл. Јагличића

Црној Гори 1 Бирај европски пут, што краћи, с берлинским зидом према браћи; признањем иноплеменика на уштрб својте и верника, обезбожену цркву нову дижи, да срушиш ту основу на којој ниче све што ваља. Признај лопужу за свог краља. Зашто дочека баш ти, данас, с ненашег мора бесни талас, хиљадугођа чврсти план да порушиш за…

Из рукописа ВИЗАНТИЈСКИ ВИШЕБОЈ / (Никола) Александар Марић

Прво обраћање себи У сваком глиненом ћупу У светској котарици Воћу донесеном са планине Месецу пробушеном Делић заборава стоји Као страх од квара Или немоћ да скочиш Да загризеш дубоко дубоко У илузију замењеном за живот Делић заборава црн На планети која памти Која сваки миг региструје У зони заборава дрхтиш Да не снађе те…

УНАОКОЛО ЈЕ БРУЈАЛО ПРОЛЕЋЕ / Мирослав Тодоровић

ИЗ  транзистора који држах на буковом трупчићу Док секао сам на клади дрва Прхну гавран вест – невест (Радио Београд, 25. април 2005. у 13 h.) Умро Чедомир Мирковић од можданог удара Тишина у мени мукла све намах прекри Учини ми се у трену да  све занеме A унаоколо је брујало пролеће Цветни струјали мириси…

ОДГОВОР НА ПИСМО / Бранка Војиновић Јегдић

Прказ  књиге пјесама: ,,ПИСМА ИЗ СРБИЈЕ – BREV FRAN SERBIEN“ Слободана Бранковића Писање писама је некада био прави изазов у коме смо показивали свој краснопис и познавање језика.Савремена средства комуницирања избацише из употребе тај диван начин општења и замијенише га бржим али сувопарнијим порукама.Остасмо ускраћени на љепоти ишчекивања писма од пријатеља које нас је увијек…

RUPA U SRCU / Eson JAOS

(Iz novih i neobjavljenih rukopisa pristiglih na Jubilarni književni konkurs „Zavetina“  poslednjih nedelja) ____________________________________________________________ … Kopaj,sadi,vadi, važno je samo da ne dosadi. * Samo prati znake, ko zna gde će te odvesti, možda do nekog znaka. * Centar sveta je najobičnija mišja rupa. Sakrij se u nju. Što je sigurno-sigurno. * Ma kako mislila da…

СВРЗИСЛОВО / Иван Шишман

ТАВАНИЦЕ   Таванице у Новој кући су беле, али ако се погледом у њих удубиш кад не можеш да заспиш, видећеш да је тамо записано оно о чему се никад не говори. Кад сам био мали, спавао сам у соби у којој и сада спавам преко распуста летњег : оној чије прозоре заклањају гране крошње…

Из књижевних прилога пристиглих крајем августа 2012.

Оним редом како су стизали! ________________________________ ЗОРАН М. МАНДИЋ За НЦП ПУТОВАЊЕ Сањао како путујем Последњи поглед обасјавао је Сунце Довољно светла за пут кроз плаву таму рекох себи пре раскрснице између Раја и Пакла А тамо на том месту велика непровидна врата и никог на улазу Да ли скренути лево или десно питао сам…