ИСПОД СВЕГА / Соња Ковачевић

јове у лакомици, имање лукића, 2011, снимак иван лукић. фотодокуентација заветина. није дозвољено преузимање ове слике и прештампавање без дозволе!!
јове у лакомици, имање лукића, 2011, снимак иван лукић. фотодокуентација заветина. није дозвољено преузимање ове слике и прештампавање без дозволе!!

Тама ми се штедро тами
у јутарње
у вечерње
одолевам
да јој хрлим
сневам
косом по пропланку
босим болом
полегла ми
жеља
улежана
само травку
да у подне
завијори
из нигде
избије
једна кап
распетога
румен знак
кад утрне
глад
још жеђа
да будемо сами
опет
изгубљено што је
улегнућа  траг
корака Сапет
да поврати
плачем
живота бат
од откоса болних
остало је
зар још?
за дати
зар дати?

______________  Amblem 30 godina postojanja

* Објављивањем ових стихова окончавамо књижевни конкурс „Заветина“, расписан поводом тридесет година постојања „Заветина“. Више  не примамо рукописе – на Јубиларни конкурс, али овде ћемо и даље публиковати одабране стихове стваралаца мање познатих, неафирмисаних, који живе и стварају на маргинама, али и аутора који су тај свет давно напустили и запутили се иза девет гора и мора. – Уредник. (Резултате јубиларног конкурса ћемо објавити најкасније до Спасовдана 2013. године.)

Захвалност и молба

Amblem 30 godina postojanja„Заветине“ су у последњих месец дана – како се приближава крај рока за слање рукописа на „Јубиларни конкурс ЗАВЕТИНА поводом 30 година постојања“  добиле више од педесетак рукописа, како из Србије, тако и из бивших република СФРЈ, и 80% тих рукописа  су већ негде били публиковани, или одштампани. Већину таквих рукописа смо – одбили.После уобичајених провера сваког рукописа, ми смо утврдили да су рукописи већ били публиковани у целини или у деловима, на блоговима, сајтовима, интернет часописима, и на другим интернет-локацијама. Ми разумемо ауторе који то прећуткују, али исто тако молимо да и аутори уваже услове нашег конкурса.  –  Или ако се са њима не слажу, да нам не шаљу  своје рукописе. Молимо све оне,  ауторе, који су наумили  да нам пошаљу своје рукописе до 31. децембра 2012. године, да још једном погледају пажљиво услове Јубиларног књижевног конкурса „Заветина“ и да нам не шаљу „рукописе“ (у деловима, или у целини), уколико су већ негде публиковани или објављивани, штампани.Јер такве рукописе не можемо – како смо већ током минулог лета изричито упозорили – прихватити.Хвала на разумевању.

Управник „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ“

Из пристиглих писама на Јубиларни конкурс

Вујица Бојовић, 31300 Пријепоље, ул. Света Пузовића 22:
Поштовани господине Лукићу,
Желео бих да имам Антологију НЕСЕБИЧАН МУЗЕЈ књ. 8. Где може да се купи? Могу ли да је наручим и платим на пошти, по приспећу (поузећем)?
Друго, које услове,сем да није објављена, треба да испуњава рукопис збирке песама за конкурс „Заветина“? Шаље ли се у електронском облику или штампаном?
Срдачан поздрав,
Вујица Бојовић
**Антологију НМ, 8. издање штампала је пожаревачко „БРАНИЧЕВО“, 2009. Покушајте, код њих, позовите их, можда имају још неки примерак… Ако немају, јавите се да Вам пошаљем (ако Вас занима исту књигу у ПДФ, то бих могао).
Sva izdanja se mogu naći u knjižari Centra za kulturu Požarevac  tel/524-851  . Погледајте, распитајте се тамо.
http://www.czkpo.rs/edicija.htmlebranicevo@open.telekom.rs….
На овом блогу имате текст Јубиларног  конкурса. Он има своје пропозиције, па прочитајте. Важно је да рукопис, подвлачим, није ни објављиван ни публикован.
___________________________________________________
Stevan Šarčević, Cara Lazara 32, 24000 SUBOTICA, SRBIJA:
Poštovani!

Jasno mi je da delo koje učestvuje na konkursu ne sme biti prethodno publikovano.
Međutim, interesuje me da li može učestvovati delo postavljeno na autorski blog, odnosno da li se to računa kao publikovanje?

Ako je moguće tako učestvovati, sledeće pitanje je: kako poslati rukopis?
Da li je dovoljno slati na mejl, ili je obavezno slati poštom (pominje se odštampani i potpisani rukopis)?

Unapred zahvalan na odgovoru

Stevan Šarčević
________________

Не. Ваш рукопис је одбијен, јер не одговара пропозицијама Јубиларног конкурса. Публикована су нека поглавља већ.
Десето поглавље, рецимо. – http://stipansevernjak.blogspot.com/2012/07/kaurinova-kletva-deseto-poglavlje.html
KAURINOVA KLETVA – DEVETNAESTO POGLAVLJE »Već idućeg jutra nastala je užurbanost i baka je naredila da dovedem Srnicu u štalu.Kada sam shvatila da želi da je upregne u teška kola koja su jedva vukle dve snažne kobile, gotovo sam pobesnela. Se…

Итд.
Молимо да нам не шаљете  радове који су већ у деловима публиковани и штампани. Ми радимо провере за све ауторе учеснике књижевног конкурса. Нећемо одговарати убудуће оним ауторима који нам шаљу  већ објављиване или публиковане радове. Значи – радове који су штампани или у деловима на папиру, или  у електронским медијима (сајтовима, блоговима, електронским часописима… етц).

На почетку „Јубиларног књижевноуметничког конкурса 2013“

На самом почетку књижевноуметничког конкурса београдских „Заветина“ поводом тридесет година постојања, пристигло је дванаестак рукописа – романа, збирки песама, прича, аутора различитих доба (од 28 – 59 година). Ти рукописи су пристигли прошле недеље, из Србије, Македоније, Аустралије, Русије, Хрватске, Аустрије и Холандије – и сви одреда, као да су се договорили да игноришу услове књижевног конкурса ЗАВЕТИНА. Неки од тих рукописа су публиковани; стигли су као обични фајлови, а не како је тражено у атачменту; без икаквих био-библиографских напомена о ауторима; без напомене и гаранције да нису већ публиковани и објављивани… Дакле, на жалост, сви  ти већ пристигли рукописи из формалних и објективних разлога не могу учествовати на нашем конкурс. Иста судбина чека и све друге рукописе, који буду пристизали, а игноришу или не поштују услове предвиђене конкурсом!

Понављамо: не шаљите нам већ објављиване, публиковане (у деловима или целини) рукописе, јер не могу учествовати на конкурсу „Заветина“. ЗАВЕТИНЕ већ деценијама не иду утабаним и прокрченим путем, нити им је мисија да „афирмишу“ већ „афирмисано“. До данас, „Заветине“ су организовале два књижевна конкурса: и те књиге, одабране на тим књижевним конкурсима, могу се и данас читати и преузимати као бесплатна дигитална књижевна издања (припремљена као што се врши припрема и за тзв. штампана на папиру издања!) на следећим интернет адресама, тј. сајтовима Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ:

https://sites.google.com/site/inicijativalukic/Home/znak-prepoznavana

https://sites.google.com/site/zavetineinfo/Home/dale/sve-o-konkursima-zavetina

Дакле, молимо све потенцијалне учеснике књижевноуметничког јубиларног конкурса ЗАВЕТИНА да прегледају тих тридесетак објављених књига са заштитним знаком ЗАВЕТИНА. И молимо још једном, поштујте услове расписаног књижевноуметничког конкурса, а они су објављени на овом блогу у целини. Све рукописе убудуће који не испуњавају услове нашег конкурса нећемо обавештавати. Нисмо објавили имена аутора пристиглих рукописа, које смо практично искључили од даљег учешћа, да им не би штетили.

________________________________________

Овде  доносимо одломак из књиге прозе  Коли Ивањска ШОЛЕ Царичин Амфитеатар  који смо пре пет година објавили, изабравши рукопис између стотинак других, као неку врсту не путоказа, не ни примера, него просто као неопходне информације, поготову за оне млађе ауторе који нам шаљу своје рукописе игноришући услове расписаног књижевног конкурса.

НА КРАЈУ ЈЕДНОГ ПОЧЕТКА

Овакве приче и књиге – немају краја. Све ово
је само увод у нешто друго, једва изрециво и
бесконачно, вечно. Све сам ово нашла у забораву; ово
није књига у уобичајеном смислу речи : у оном смислу
како их схватају они који их обично пишу.
Дирнула сам у посебан облик памћења; ову би књигу
дивно подупрле ризнице албума уметничких
фотографија моје старије сестре. Нисам је писала и
написала да бих се изборила за некакву своју
књижевну улогу; одвратна ми је свака сујета, па и
књижевна. Морала сам понешто од свега овога да
напишем, болујући од нечега, што се може излечити
само лепотом, природном или уметничком и непролазном.
Захвална сам, понајвише, њеном првом
читаоцу, који је инсистирао да не буде споменут, као и
мом млађем брату, који ме је подстицао да је пишем.
Који је покушавао и да понешто од написаног поправи,
дотера. Не треба да објашњавам евентуалном читаоцу:
шта сам и зашто написала: све је пред њим, сада, као
на длану.
Између Ивања и Београда,
током лета и јесени 2000. године.
(Дописано током 2007. г одине)

Биографија
Коли Ивањска ШОЛЕ рођена је 1953 године у Ивању (изнад Царичиног
града: Радан планина). Основну школу завршила је у Орану, средњу у
Лесковцу. Дипломирала је на Вишој медицинској школи у Београду.
До данашњега дана објављивала је повремено у часописима. Поједини
делови овог рукописа објављивани су у часописима београдских
ЗАВЕТИНА.

Коли Ивањска ШОЛЕ
Царичин Амфитеатар
Библиотека Посебна породична заветина
ЕДИЦИЈА ЗАВЕТИНЕ
Београд, 2008.
Књ. 2

Садржај
Биографија……………………………………………………………. 4
НА КРАЈУ ЈЕДНОГ ПОЧЕТКА …………………………………….. 5
ЦАРИЧИН АМФИТЕАТАР …………………………………………. 7
ТУЂА ПРИЧА. МОЈА ПРИЧА ……………………………………. 12
ПРВА ЉУБАВ …………………………………………………………….. 13
ВОДЕНИЦЕ НА ИВАЊСКОЈ РЕЦИ …………………….. 15
МОЈА НИЈАГАРА ……………………………………………………… 17
БОЈЕ …………………………………………………………………………. 17
ЛУВР …………………………………………………………………………. 19
КРУШКА …………………………………………………………………… 22
БЕЛЕШКЕ ПОВОДОМ ЧЕТВРТОГ КУ]ИШТА
МОЈЕ ФАМИЛИЈЕ …………………………………………………… 23
НАДВАДА ………………………………………………………………. … 34
СНОВИЂЕЊЕ : ЦРКВА ………………………………………….. 35
КОШУЉА …………………………………………………………………. 37
КЉУЧ ОД РИЗНИЦЕ И ПОДРУМА ………………………… 38
БАБА КОСАНА …………………………………………………………. 39
ПРСТЕН ……………………………………………………………………. 40
ЗАДУШНИЦЕ ……………………………………………………………… 41
СВАДБЕ …………………………………………………………………….. 44
СЛАВА …………………………………………………………………………… 47
БУНАР ………………………………………………………………………… 49
Сви радански извори ……………………………………… 52
Реквијем за нашег оца, Владимира Соколовића … 53

Књига се у целини може прегледати (и бесплатно преузети)  овде : https://sites.google.com/site/inicijativalukic/Home/znak-prepoznavana