Јуче стигли пакети са првим одштампаним примерцима књиге „Псовка“

Јуче стигли пакети са првим одштампаним примерцима песничке књиге „Псовка“ песника Александра Лукића (1957).

пакет пристигао из штампарије
пакет пристигао из штампарије

Обећали смо: Књига излази из штампе после Спасовдана 2015. године у формату а5 на 86 стр. И може се поручити и купити у претплати по повлашћеној цени од 500,00 дин. Претплата за ову књигу важи од 10. априла до 21. маја 2015. године.Уплатом преко Post neta на моб. +381653006950. Поручиоци изван Србије плаћају и трошкове поштарине.Новац шаљу преко Western Union-а на адресу:Мирослав Лукић, 180 309 Београд,ул. Сердар Јанка Вукотића 1/13.
Испунили смо обећање.

први пакети из штампарије
први пакети из штампарије

Књига је одштампана пре рока. Претплатници ускоро добијају своје примерке. Претплатни рок важи још само неколико дана – до 21. маја 2015.
Видети више: Поруџбина

Двоброј „Заветине+“ , ЦД, 8-9, јануар – мај 2015 управо одштампан

Они који   су закаснели да се претплате, или из неких својих разлога желе и старе бројеве овог часописа, могу да их поруче по нешто нижој цени и уз поклон нултог броја. Позовите нас, или нам пишите, договорићемо се!

* *  *

Ми смо учинилио оно што смо могли – покренули сми и публикујемо и штампано и дигитално издање „Заветина +“. Оно штампано на папиру на 20 страница великог формата кошта 299. динара – нешто мало више него подшишивање у Београду, а оно дигитално истоветно по садржају као и штампано на папиру, на ЦД-у , 210 динара, колико и мушко подшишивање. Од јануара смо увели и могућност куповине часописа преко мобилног телефона, PosTneT упутнице. Поручиоци из Србије шаљу новац на моб. број телефона уредника ( +381 65 3006950). То је вероватно најбржи начин куповине једног часописа. … Претплатници из иностранства шаљу претплату преко Western Uniona на адресу Мирослав Лукић 180 309 Београд, ул. Сердар Јанка Вукотића 1/13, Србија. Молимо да нам претплатници, чим пошаљу новац, напишу у електронској поруци (miroslav7275@gmail.com) и број Control number. Управо је одштамана дигитална верзија часописа (ЦД) двоброја 8-9/ 2015.

ЦД
ЦД „Заветине+“, бр. 8-9, јануар – мај 2015.

 

(Поручиоци из иностранства, и свих бивших југословенских република плаћају и поштарину!!) Истекао је рок за годишњу претплату на часопис „ЗАВЕТИНЕ+“ .

 

Kао бајате торте

ПОВРЕМЕНЕ навале на културу не заобилазе ни књижевност, кад год су на сцени попусти, јефтини примерци уз дневну штампу, али и скандали који прате писца и дело, као што је случај са актуелним романом Мишела Уелбека „Покоравање“, за који се читаоци једнако грабе у Француској, Немачкој или Србији.
Колико доступне цене врхунских књига подстичу купце, показује и „случај“ српског класика Иве Андрића који се (не)очекивано нашао на бестселер листама захваљујући јефтином а луксузном издању његових романа у једним корицама.
Хроничан недостатак новца представља само делимичан разлог за све мањи број читалаца, каже нам издавач Иван Бевц, који је и објавио ново Уелбеково дело, и додаје:
– Просечна цена књиге еквивалент је цени четири кафе у центру Београда, али не видим да се смањује број оних који испијају кафе.
Речима да су највећа књижевна признања опасна за писца, али добра за књигу, Филип Давид је недавно указао и на чињеницу да је велики мамац за читаоце и име знамените награде на насловној страни. У то се током прошле године уверио и Горан Гоцић, чији је роман „Таи“ био један од најтраженијих:
– У време кризе људи се прво одрекну својих најотменијих навика. Једна од њих је висока култура – каже Гоцић за „Новости“. – Али, оно што је опасније од осиромашених читалаца је естрадизација литературе, повлађивање публици и акутно срозавање укуса које је зла сестра кризе и иде с њом у пакету.
Он подсећа да постоје на Западу, на Истоку и код нас издавачи који имају одређену културну мисију:
– Нажалост, они се често не виде, или не довољно добро, од бескрупулозних накупаца којима је свеједно шта ваљају, само да је шарено препаковано. Они ме подсећају на трговце храном који продају отровну ракију, бајате торте и труло месо.
За садашње стање, сматра издавач и писац Ненад Шапоња, недостатак новца свакако није једини проблем.
– До књиге се, уколико се жели, код нас може доћи релативно лако. Јефтинија је и доступнија него у околним земљама, међутим, када је књига у питању, ту је можда највидљивији проблем потребе коју ствара друштво. Потреба за читањем се у нашем друштву последњих деценија све више умањује, за шта поред материјалне оскудице у великој мери кривицу сноси наш просветни и образовни систем – сматра Шапоња.

ЈУРИШАМО НА ПОПУСТЕ

– Судећи по тиражима књига, економска криза много је драматичније погодила Америку и Западну Европу него Србију. Последице пада стандарда, што се издаваштва тиче, у нас нису биле толико осетне. Издаваштво је приватизовано, у њему влада релативно здрава конкуренција, цене књига су приступачне. Комунисти су нас навикли да је висока култура доступна свима, чак бесплатна; капиталисти су нас навикли да јуришамо на попусте – каже Гоцић.

Књиге се понекад продају као бајате торте | Култура | Novosti.rs.

Две песме Александра Лукића из књиге „Оснивач подземне престонице“

Позната у народу као Вражја црква, црква Пресвете Богородице, саграђена у 14. веку на вражјим стенама изнад Пчиње, Трговиште, снимак "Заветина", средина новембра 2014. године.
Позната у народу као Вражја црква, црква Пресвете Богородице, саграђена у 14. веку на вражјим стенама изнад Пчиње, Трговиште, снимак „Заветина“, средина новембра 2014. године.

БАЈАЊА ПРОТИВ ШТЕТОЧИНА,
ОД ЛОПОВА ОД ДЕОБА

Устави, Свети Саво,
устави кола и волове!

У нас има неко чудо,
да се ти чудиш нашем чуду!

Архиепископију задесили трудови.
Узнемирили се бербери,
надзорници пророчанства обукли црнину
и умотали главе у нештављену кожу црних коза.
Пропаст је вршњак свију нас.
Треба посећивати сахране што тек предстоје
јер на спроводима човек може да се нагледа
детаља који су пре тога били недоступни.

Љубав је ипак многолика
и траје дуже од малих богиња.

Овај век неће памтити по малим радњама
на чијим су рафовима чамиле прашњаве књиге,
занимљиве, али не баш толико као голишаве повести
о љубавним аферама
тирана и диктатора (Стаљин, Хитлер,
Генерал Франко, Чаушеску, итд.).

Је ли могуће да је ово век у коме се није видело
ништа, није се видело, пре свега – уживање у злочину?
Век који није видео оно што су видели
судије Страшног суда?

Какво је ово помрачење?
Ово није помрачење Месеца ни Сунца.

Замандаљена су једна врата,
иза којих су д о к а з и,
скровишта са товарима злата
и расправе грамзивих наследника
над лесом од прућа.

О како су наказна половична памћења
и одвратна као устајали расо,
саучесника што ударцима песнице
о прса устоличавају прошлост
поново и поново
пред будалама!

Шта је са судбином оних духова
који су нестали у врућем качамаку
подземне престонице?

Шта нам казује физиономије првоговорника
осведочених на усмереним колосецима,
налик на маневарке које стари скретничари
скрећу пиштаљкама?

Позивају се на балсамованог Оснивача
из тамног вилајета,
илити подземне престонице, што је исто,
помрчина је, ако узмеш . Кајаћеш се,
ако не узмеш . Опет ћеш се покајати.

Ево њихових установа – самоопсена!
Провинција основаних корачницом,
административних центара провинција
са обавезним изложбама победе.

Не мрзим провинције, ту су рођени виђенији,
и ту је подземље уочљивије него у великим градовима,
фалсификати свега увезени су са Севера
испод кафанског дима.

Како је дошло, тако мора и да оде.
То: породични промискуитет, међупартијски инцести,
уметници који одсликавају домаће васпитање
овнове кривороге и наивне јарце
у иконографији обора.

Издаване су серије поштанских марака
на којима су одшкринута врата запада
где Сунце залази сваки дан.

Мртваци су се селили на исток.

Неки су умрли са осмехом,
тај осмех смрти
можда је израз континуитета,
не помирења.
Смрт не нуди помирење већ суочавање
са оним што је обећано а није испуњено,
илузије су ко зна када, на време
склоњене што даље од Страшног Суда.

Судница Страшног Суда
одавно је постала тесна!

Пред њом је такав ред коме ја не видим крај,
као ни масовним егзилима
терору домаће радиности и гериле!

О, ти мали пауче,
ти плетеш мрежу по целом свету,
уплео си живе и мртве,
провинције и престоницу,
погибалце и обешењаке,
села и селишта,

селин и купину,
планине и равнице,
небо и земљу.
Уплети ноћас светог Саву
те ми га бар на сан доведи.

Детаљ из Трговишта, новембар 2014. "Заветине"
Детаљ из Трговишта, новембар 2014. „Заветине“

СТОЦИ ПРОТИВ УРОКА

Помози господе боже, и свети Саво
и света пречиста богородице!
Прво кравама, затим воловима,
онда свим тим површним људима,
којима недостаје читава димензија,
и који сисају сису
и као одрасли људи
коју су сисали у детињству.

Изабрали су најистакнутија места,
заузели најудобнија седишта,
заборавили свеце и савете очева
и с њима кућни довратак,
настрешнице под којима се гнезде ласте и осе.

Изнад њих није Бог, већ Оснивач подземне престонице.
Окружен кафезима и голубовима високолетачима,
писмоношама који само што поруке не изговарају.
Писмоноше је Оснивач лично дресирао.
Они високо прелећу старе школе, кровове некадашњих
коцкарница, некадашњих хиподрома
и надлештва од посебног значај
чија начела почивају на гаранцији револвера.

Благо нама шта смо дочекали,
те имамо таквог дресера!
Он је писмоноше научио да слећу на даће
покрај свећа које с вечери светлуцају
забодене у обредне хлебове
или у шаке старијих и млађих жена.
(Народни обичаји и богатство фолклора
не могу се скривати у недрима
од крилатих татара!)

Толико је добро издресирао своје писмоноше
да су му се враћали чак и кад их је слао
на крај света
и ниједног, зар, не ухватише?
Видим како му слећу на испружену руку
један по један
с узвраћеним ферманима.

Дресер их награђује пшеницом,
од које им нокти отпадају.

Амин!
= извор: Ове две песме штампане су у збирци: ОСНИВАЧ ПОДЗЕМНЕ ПРЕСТОНИЦЕ, Заветине, Београд, 1991. године. Књига се још увек може поручити, овде