Нова књига професора Миодрага Мркића (1931- )

Најновија књига овог српског писца, књижевног критичара, управо је изишла из штампе ових дана.

CIP – Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
821.163.41-4
МРКИЋ, Миодраг, 1932-
Краћи огледи. 8 / Миодраг Мркић. – 1. изд. – Београд : М. Мркић,
2022 ([Београд] : ДМД). – 155 стр. : ауторова слика ; 24 cm
Тираж 150. – Есејиста Миодраг Мркић: стр. 145. – Биобиблиографска
белешка: стр. 151-154.
ISBN 978-86-919813-7-2
COBISS.SR-ID 60381961

Садржај књиге

Хагиографија Сенилног Деликвента Подметања11
Свашточинство 69
Прилози 87
Фрагменти фрагмената 101
Шта сте ми урадили, Шта су урадили 109
Есејиста Миодраг Мркић 145

Есејиста Миодраг Мркић рођен је 1932. године у Трстенику, Дреница, Косово и Метохија. Радни век је провео као професор српскохрватског језика и књижевноти. Прве радове објавио је године. Затим следи прекид од тридесетак година.
Увек, у свему, у свим својим радовима, бави се поетиком древног и модерног. Нарочито древно у модерном препознаје преко традиционалне симболичке супстанце. Карактеристика његовог стила је извесна обимност. Он испитује, препознаје, како сам често истиче „велику поетску енергију у поетским црним рупама”.
Велику поетску енергију открива у српској народној изреци Срба на Косову и Метохији – Душа корен нема, у српској народној песми Стојан ми кука до Бога; Оглед о времену у Голешкој богињи; у поеми Мирољуба Тодоровића Пуцањ у говно; у поеми Шта је у питању Николе Рацковића; О биљци у поезији, у љубавним песмама. О појединим књигама, или о једној песми – написао је целе књиге.
Објавио је мањи број радова у часописима и новинама и има у рукопису више
књига, огледа, у којима се претежно бави лириком, мада има радова и о другим књижевним родовима као и радова који се више могу третирати као белетристичка дела….

У овој најновијој својој књизи Краћи огледи. 8. Мркић је на скоро десетак табака проговорио о ПРЕКИДУ, како сам каже од тридесетак година, када није објављивао, о извесној спречености, идући траговима неких писаца, који су имали слично искуство у титоистичкој Југославији, и остали практично непознати широј књижевној и културној јавности, иако иза њих стоје читави опуси. У том смислу, најилустративнији је пример, поглавља Шта сте ми урадили, Шта су урадили (стр. 109 – 144) посвећен „књижевном случају“ Мирослава Лукића алиас Беле Тукадруза (Мишљеновац, 1950 – ), уредника и управника „ЗАВЕТИНА“, о којем је Мркић пре десетак година написао позамашну монографију „ПОСЛЕДЊА СФЕРА МИСТИКЕ“ – једну од својих, највероватније, најбољих својих књига…

Мркић је, дакле, отворио једну од трауматских тема српске књижевности двадесетог века – где је владао баук бирократске кочоперности и перфидни диктат једине партије (оне на власти, наравно!) као врховни арбитар… и тему о ПРЕВРЕДНОВАЊУ, што значи и о лустрацији, од које бедни плаћеници и аргати такозване официјелне књижевне критике беже као ђаволи од Крста…

итд… видети опширније

Објављено од стране

m950

Оснивач ЗАВЕТИНА - ПоРтАл | Сазвежђа З, писац, издавач, уредник, визионар

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s