УСЛИШИ МОЛБУ/ Милан С. Косовић

Поглед из махале Весинаца  према Петровцу у даљини (једном од раданских врхова - Заветине у јужној србији, 4. новембар 2013.)
Поглед из махале Весинаца према Петровцу у даљини (једном од раданских врхова – Заветине у јужној србији, 4. новембар 2013.)

( Десанки Максимовић)

Чуо сам те у гласу дроздa
са зида цркве и звоника
и пчелињем зују са грозда
касу небеског коњаника.

Све оно што бежи у ништа
са мапе твога завичаја
отвара нова пристаништа
и не бива игром случаја.

Трајеш земно неспутана сва
простор трепери душом твојом
из твога шешира љубав сја
бојећ простор најлепшом бојом.

Чуо сам те у горком биљу
поноћној молитви и бдењу
јер не желим да схватим збиљу
и видим све у магновењу.

Песмама твојим ноћ се гласи
онако како облак каже
услиши молбу: Боже спаси
или нас небо опет лаже.

Можда теби нису познати
живота крај ил убрзање
сви ти животни недохвати
што се претворише у сање.

Из сваког слова које пишеш
постоји особеност знака
са молитвом за здравље дишеш
док свитац шапуће из мрака.

Тражи помиловање за њих
што порушише здања бајна
у име непробуђених свих
Србија је велика тајна.

И чујем те у гласу дрозда
са зида цркве и звоника
и пчелињем зују са грозда
касу небеског коњаника.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s