UTVARA ŽIVA: Ružna sećanja / Eson Jaos

Bez  prozora noc
pauk tmina
prozdrljiva praznina
ugusenih reci
ko opelo
odzvanja tisina
s pola oka zbilja
uobrazilja
pokrovu mesto
na lezaju od sumnji
poleglo telo
guje leglo
rovari
podvuceno
rane pravi
skrnavi
ostatke grize
ko ostrica noza
hladno se primice
 nadoknadu trazi
oko odra obilazi
cereka se kezi
dok razum sa sebe
odezdu   svlaci
na vrat senke
omcu vec navlaci
covek mrtav

LUDILOVO

parče neba otpalo uvis štrči grana
utrobu rasporilo sad na nebu rana
ambis s neba sad krvari kaplje kap po kap
sve na gnjezdo oko gnjezda
obigravo dugu mrklu noć žalostan  kos
a krv zvižduk za aveti i hijene i glodare
zviždi fijuče mesec  žutom britvom  seče
pritajeno sve je tamo u tami okove poskidalo
propinjalo meškoljilo ugibalo džilitalo
ritalo isposničkim zovom parenja mamilo
kreštalo šištalo zavijalo kliktalo graktalo
urlikalo i jebački dahtalo daaaaaahhhhhh
odazov na zov uškopljene bol
na odrane rane soli malo dajte duže da traje
konzervirajte to bar znate
gluva od zova ne čuje komadanje dok
udovi kolo vode povedi me ude u se udeni
kolovodja mrtav hoće da se ženi
svatove medju nogama magijom vabila
prut krut čvrst bambus krut prut
klimavo mrtvo mlitavo u jamu da se stavi
ne može da se sahrani u rupu uglavi
uglavljena glava u sanduku od tela
unutra sva bela jezikom po zemlji mrljavila
mljackala mljackala balavila
brektali gmazovi i puritanski guzovi
hajde me opet hajde me opet
opet me stvori hajdeee bre
ne sutra! ne postoji tako duboka rupa
ta rupa  jedina može iz rupe da me iščupa
pa rog divokoze u nju nek zarine
al do vrha ne puniti uroka radi nikad
jer ne možeš  sprečiti da ti ono bane
sablasne ruke izviruju nečije iz mraka same
to moje ruke traže mene pipaju hladne
poznajem mrtvu sebe odgurkujem pih
zlokobna zmijo smrskana glavo
mozgom peta okupana tragova ljigavih pihtije
hrana za stomak i creva da primisao svari
pokvarena  živa da  bude na svojoj sahrani
do zemlje rep podvila cvili lili li
kosti zveče ničim povezane krnje
naslagane suve mesa dronjci
od pasulja se prdi
sve na kvarno
ovde smrdi
užegli  lonci
tamo patrljcima gmizalo sećanje
nervnim završecima
vukući kožu u fronclama
na njoj kraste ko poklopci
smrdljive
iz stvarnosti bljuvotine
zaudara tuberkuloznog pred smrt ispljuvak
nokti kosa nokti kosa
izmešani u sluzi
ah da i zubi
zrnca bela zrnca sva i ona izmešana dnka
rebusi zvrčke i razna pitanja
kako sukrvice plavičaste puni puni
od izmeta i mokraće sapuni ???
čik pogodi pismo ili glava
pa pljuni pi glava
eh da mi je sad makar samo glava
sa rupama smrdljivim i ispljuvkom crvljivim
izobličena makar ta glava bivša moja plava
zabadava sam je dala
za gotovinu veresija
umesto da se nabadam srce na šiljak nabadam
Čujete li?
začepi(ti) rupu na nebu
nema ko sada
drugi
da ne kaplje više s neba krvi
kap
po
kap
kap
kap
kap
nervira je ti zakoči
ja
nisam tu

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s