На почетку „Јубиларног књижевноуметничког конкурса 2013“

На самом почетку књижевноуметничког конкурса београдских „Заветина“ поводом тридесет година постојања, пристигло је дванаестак рукописа – романа, збирки песама, прича, аутора различитих доба (од 28 – 59 година). Ти рукописи су пристигли прошле недеље, из Србије, Македоније, Аустралије, Русије, Хрватске, Аустрије и Холандије – и сви одреда, као да су се договорили да игноришу услове књижевног конкурса ЗАВЕТИНА. Неки од тих рукописа су публиковани; стигли су као обични фајлови, а не како је тражено у атачменту; без икаквих био-библиографских напомена о ауторима; без напомене и гаранције да нису већ публиковани и објављивани… Дакле, на жалост, сви  ти већ пристигли рукописи из формалних и објективних разлога не могу учествовати на нашем конкурс. Иста судбина чека и све друге рукописе, који буду пристизали, а игноришу или не поштују услове предвиђене конкурсом!

Понављамо: не шаљите нам већ објављиване, публиковане (у деловима или целини) рукописе, јер не могу учествовати на конкурсу „Заветина“. ЗАВЕТИНЕ већ деценијама не иду утабаним и прокрченим путем, нити им је мисија да „афирмишу“ већ „афирмисано“. До данас, „Заветине“ су организовале два књижевна конкурса: и те књиге, одабране на тим књижевним конкурсима, могу се и данас читати и преузимати као бесплатна дигитална књижевна издања (припремљена као што се врши припрема и за тзв. штампана на папиру издања!) на следећим интернет адресама, тј. сајтовима Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ:

https://sites.google.com/site/inicijativalukic/Home/znak-prepoznavana

https://sites.google.com/site/zavetineinfo/Home/dale/sve-o-konkursima-zavetina

Дакле, молимо све потенцијалне учеснике књижевноуметничког јубиларног конкурса ЗАВЕТИНА да прегледају тих тридесетак објављених књига са заштитним знаком ЗАВЕТИНА. И молимо још једном, поштујте услове расписаног књижевноуметничког конкурса, а они су објављени на овом блогу у целини. Све рукописе убудуће који не испуњавају услове нашег конкурса нећемо обавештавати. Нисмо објавили имена аутора пристиглих рукописа, које смо практично искључили од даљег учешћа, да им не би штетили.

________________________________________

Овде  доносимо одломак из књиге прозе  Коли Ивањска ШОЛЕ Царичин Амфитеатар  који смо пре пет година објавили, изабравши рукопис између стотинак других, као неку врсту не путоказа, не ни примера, него просто као неопходне информације, поготову за оне млађе ауторе који нам шаљу своје рукописе игноришући услове расписаног књижевног конкурса.

НА КРАЈУ ЈЕДНОГ ПОЧЕТКА

Овакве приче и књиге – немају краја. Све ово
је само увод у нешто друго, једва изрециво и
бесконачно, вечно. Све сам ово нашла у забораву; ово
није књига у уобичајеном смислу речи : у оном смислу
како их схватају они који их обично пишу.
Дирнула сам у посебан облик памћења; ову би књигу
дивно подупрле ризнице албума уметничких
фотографија моје старије сестре. Нисам је писала и
написала да бих се изборила за некакву своју
књижевну улогу; одвратна ми је свака сујета, па и
књижевна. Морала сам понешто од свега овога да
напишем, болујући од нечега, што се може излечити
само лепотом, природном или уметничком и непролазном.
Захвална сам, понајвише, њеном првом
читаоцу, који је инсистирао да не буде споменут, као и
мом млађем брату, који ме је подстицао да је пишем.
Који је покушавао и да понешто од написаног поправи,
дотера. Не треба да објашњавам евентуалном читаоцу:
шта сам и зашто написала: све је пред њим, сада, као
на длану.
Између Ивања и Београда,
током лета и јесени 2000. године.
(Дописано током 2007. г одине)

Биографија
Коли Ивањска ШОЛЕ рођена је 1953 године у Ивању (изнад Царичиног
града: Радан планина). Основну школу завршила је у Орану, средњу у
Лесковцу. Дипломирала је на Вишој медицинској школи у Београду.
До данашњега дана објављивала је повремено у часописима. Поједини
делови овог рукописа објављивани су у часописима београдских
ЗАВЕТИНА.

Коли Ивањска ШОЛЕ
Царичин Амфитеатар
Библиотека Посебна породична заветина
ЕДИЦИЈА ЗАВЕТИНЕ
Београд, 2008.
Књ. 2

Садржај
Биографија……………………………………………………………. 4
НА КРАЈУ ЈЕДНОГ ПОЧЕТКА …………………………………….. 5
ЦАРИЧИН АМФИТЕАТАР …………………………………………. 7
ТУЂА ПРИЧА. МОЈА ПРИЧА ……………………………………. 12
ПРВА ЉУБАВ …………………………………………………………….. 13
ВОДЕНИЦЕ НА ИВАЊСКОЈ РЕЦИ …………………….. 15
МОЈА НИЈАГАРА ……………………………………………………… 17
БОЈЕ …………………………………………………………………………. 17
ЛУВР …………………………………………………………………………. 19
КРУШКА …………………………………………………………………… 22
БЕЛЕШКЕ ПОВОДОМ ЧЕТВРТОГ КУ]ИШТА
МОЈЕ ФАМИЛИЈЕ …………………………………………………… 23
НАДВАДА ………………………………………………………………. … 34
СНОВИЂЕЊЕ : ЦРКВА ………………………………………….. 35
КОШУЉА …………………………………………………………………. 37
КЉУЧ ОД РИЗНИЦЕ И ПОДРУМА ………………………… 38
БАБА КОСАНА …………………………………………………………. 39
ПРСТЕН ……………………………………………………………………. 40
ЗАДУШНИЦЕ ……………………………………………………………… 41
СВАДБЕ …………………………………………………………………….. 44
СЛАВА …………………………………………………………………………… 47
БУНАР ………………………………………………………………………… 49
Сви радански извори ……………………………………… 52
Реквијем за нашег оца, Владимира Соколовића … 53

Књига се у целини може прегледати (и бесплатно преузети)  овде : https://sites.google.com/site/inicijativalukic/Home/znak-prepoznavana

ОРЛУШИНА / Самјуел Бекет

ОРЛУШИНА*

вуче глад своју небом

моје лобање љуштуре неба и земље

вреба уморне којима друге нема

но да упрте живот и крену што пре

изигран копреном која му послужити

неће

све док глад земља и небо не буду стрви

Превео са енглеског Милојко Кнежевић

‘Алузија на Гетеову песму „Den Geigergieich« (Бекетова белешка испод ове песме у његовом примерку рукописа Есhos Вопеs  из 1934. године, који се данас чува у Sатие/ Вескеtt Соlection, Humanities Research Center – HRC – Austin, Texas).

видети више: https://krmikovac.wordpress.com/%D0%B1%D0%B5%D0%BA%D0%B5%D1%82-%D0%BF%D0%BE%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0/

Тридесетогодишњица ЗАВЕТИНА!

Ове – 2013. године биће тачно тридесет пуних година како постоје београдске Заветине.

За тих тридесет година Заветине су штампале на стотине књига и часописа, и на хиљаде електронских прилога савремених писаца, или пак оних мртвих песника, који  су смрћу ушли у бесмртно Друштво песника свих векова.

Да би опстале, Заветине нису просјачиле, него су организовале својеврсну књижевну мобу како би сачувале слободно и независно острво  писаца, који се никад нису додворавали ма којим властима. Из тога проистиче, да Заветине нису добијале никакву помоћ од државе за све време свог постојања, што се показало као добро и као начин жилавог трајања и опстанка.

Пре петнаестак година сатеране у издавачки гето, Заветине су, захваљујући интернету, то јест светској Мрежи, нашле начин да преживе, стварајући јединствено Сазвежђе ЗАВЕТИНА, које чини стотинак блогова, и на десетине сајтова, низ електронских књижевних листова, и канал документарних филмова на YouToube.

Сазвежђе ЗАВЕТИНА у целини узев остварило је последњих година вртоглаве бројке тиража и посета, о чему се некада могло само сањати. Развијајући се, првенствено, као електронски књижевни медиј, Сазвежђе је отворило на стотине прозора и према унутрашњости Србије, и према Европи, свету, Планети. Данас поједине блогове или сајтове Заветина не читају само у Србији, већ то чине многи посетиоци и читаоци из бивших југословенских република, широм Европе, целе Русије и Канаде, САД, Бразила, Аргентине, Аустралије, Аљаске, и других делова на земаљској кугли.

Пре непуних пет година Заветине су организовале, обележавајући јубилеј, тј. двадесетпетогодишњицу постојања, Велики књижевни конкурс, на који је стигло са свих страна света, на стотине рукописа, а двадесетак су и публиковани као дигитална издања. И сада, 2012. године, идући у сусрет тридесетогодишњици  Заветина, ми хоћемо да организујемо јубиларни књижевни-уметнички конкурс, трудећи се да афирмишемо читав низ нових и непознатих, али и осведочених аутора…

Ове странице су посвећене тој јубиларној годишњици, јубиларном књижевном конкурсу, као  Самјуелу Бекету, релативно непознатом песнику и особењаку, а исто тако и двема женама, покојницама, које су уграђене у постојање  „Мобаровог института: ЗАВЕТИНА“  (Миљани Лукић, 1956 -1986, и Наталији Лукић, 1931-2002).

видети више: https://krmikovac.wordpress.com/o/